Пише: Војин Грубач
Када сам био на протесту грађана у Београду 15. марта, најупечатљивије је било како је изгледао тај народ који је изашао на улице велеграда Лијеп народ! Заиста лијепа нација. Омладина, дјеца, старци, родитељи с бебама у наручју. Општа љубазност, енергија, одлучност, пажња, позитив. Тога дана се десила опширна револуција духа и љепоте, опуштености и самоувјерености пред силама мрака од стране- грађана вишег стања свијести.
Од стране народа, којем је манијакални режим власти и опозиције узео слободу и будућност, рефлектујући у управљачки систем најгори отпад друштва који би своје родитеље и најближе продао на пијаци робља у трци за грабежом свега по сваку цијену. Народ Србије заслужује много више и много боље.
Тај народ заслужује само оно најљепше, јер је то савршен народ. Студенти Србије су данас духовни бедем не само Србије, већ и Балкана, Европе и цијеле планете. Покретачка сила једне добре нације врхунских квалитета, заробљене у кошмарима суманутог псеудолидера, који не зна шта му русу главу носи.
И није против студената и српског народа данас само тај унутрашњи, властодржачки јад и биједа којој је од моћи и похлепе мозак отказао и морал посрнуо до суштинског нестанка: већ и сви свјетски центри моћи. У Србији се води епска битка једног лијепог народа против све силе земаљске која постоји. Коју персонификује челник који је дошао на власт из најдубљих понора пакла да нападно и свакодневно свима показује своје ружно лице, изнакажено од зла којег носи у себи као тешко проклетство.
