Пише: Војин Грубач, за портал „Журнал“
Против митрополита Јоаникија и владике Методија покренута је оштра медијска хајка поводом њихових изјава везаних за личности једног покрета из давне прошлости.
Ради се о хајци јастребова из идеолошког круга бившег шефа режима Мила Ђукановића. Оних који су се увијек маскирали у форму „грађанштине“ а који су својим екстремистичком медијским и друштвеним дјеловањем крили разбојничку и пљачкашку натуру тога злог и наопаког режима.
Неки од њих су спомињани у Скај апликацијама, попут цетињске НВО Центар за грађанска права гдје постоји основана сумња да су неке од госпођа, оснивача те организације биле планиране као политички пројекат једног нарко-картела. Оног Звицеровог, уз асистенцију извјесног Калуђеровића. И то су „борци пртив антифашизма“!?
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
Спајићево дистанцирање је исправно рјешење
Умјесто да се заштитници порука епископа директно сударе с идеолозима Ђукановићевог башибозука, они су се, гле чуда- обрушили на премијера Спајића који не жели бити дио тих прича, нити су му интересантна та идеолошка прегањања.
То дистанцирање премијера Спајића од наметнутих идентитетских тема, као и оних из далеке прошлости је у политичком смислу било апсолутно исправно рјешење.
Премијер се џентлменски уклања од правила тих чудних игара, независно од кога те споредне теме долазе као иницијација: свештенства или политичара, идеолошки напаљених појединаца и јастребова било које опције, лажних носилаца псеудограђанштине која је служила деценијама режиму Ђукановића.
Тридесет година је било довољно да се те теме ријеше, а оне изнова искрсавају у невријеме, гдје треба рјешавати много озбиљније теме. Ради се о бесконачном верглању истих прича.
Те теме до сада нису ријешене и нису пацификоване због некомпетентности оних који су их покретали или, највероватније: зато што је и циљ био да се никада не ријеше већ да се све „врти у круг“ и тиме маскирају многи озбиљнији проблеми друштва.
На примјер, криминалних активности у које су били уплетени многи политичари и све гране власти, корупције, лажних диплома, наркоманије у нарастању, убистава и самоубистава, партитократије која разара смисао постојсња било каквог система власти. Гдје су у тој причи четници и партизани?
Управо зато су те осјетљиве индентитетске теме до сада биле само отровни дим, безперспективно дизање прашине с лошим намјерама.
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
Држава у крупним проблемима због тродеценијске прошлости
Црна Гора има огромне проблеме да би питања даље прошлости уопште била у фокусу на овакав екстреман начин.
Из Црне Горе се већ иселило 220.000 њених грађана за вријеме власти Ђукановића, док су се тамбурале ове исте идентитетске теме. Ђукановићев режим је формирао полицијске и параполицијске «црне тројке» за пребијања и убијања људи, све уз покличе о патриотизму.
Наркоманија је постала начин лаганог али увјереног убијања становништва Црне Горе, с предумишљајем.
Систем јавне управе и државна предузећа имају вишак од бар 30.000 радника, а уједно фигурише преко 20.000 запослених с лажним дипломама.
Ти ће нам лажни дипломци остати у систему заувијек како ствари иду уколико не дође до радикаланог рјешења тог горућег питања, а учене младе генерације које завршавају достојне школе ће се добавити на оних 220.000 људи који су заувијек отишли из државе. Отићи ће и они. Као јако образовани служиће другим државама и народима.
Покретање приче о партизанима и четницима, како ствари стоје, може имати само један резултат, скретање пажње с ових главних проблема све уз дизање невиђене медијске прашине и узнемиравање јавности.
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
Подизање тих тема је легитимно, то се не може оспорити, али није сврсисходно. Тачније, врло је штетно ако се ради без такта и на потпуно погрешан начин.
Економија, уклањање корисника лажних диплома и чишћење правосудног система од «трулих дасака» су три кључна приоритета народа и државе, а не партизани и четници наше прошлости који су били два потпуно погрешно конципирана покрета, мада судбинска: проистекла у времену стравичних „урагана“ у свијету и на Балкану.
Право на свој став владике апсолутно и неспорно имају, али и премијер Спајић такође има право на став и ограђиање од тих тема.
Интереснатно је да се заштитници изјава епископа уклањају од суштинског и директног медијског судара са Ђукановићевим идеолошко-политичким башибозуком по овој теми.
Умјесто тога, кривца налазе у премијеру Спајићу којег та бесловесна мочвара уопште не интересује. И не треба га интересовати уопште. Не би требало интересовати никога.
За идентитетске теме је потребан други стил
Давно су се могле ријешити идентитетске теме и реконструкције догађаја из давне прошлости, али је за то било потребно имати концепт и талентоване људе.
Да ли су идеолошки опоненти Ђукановићу за скоро пет година од промјене тиранског режима нашли концепт, тимове талентованих људи и новац да се то питање заокружи? Не! Концепт и талентоване људе у својим партијским редовима значи нису имали. Да су имали, те би се теме прилично затвориле и не би било потребе да се у њих укључују епископи.
Новац су имали, и неправилно га уложили иако им је Вучић дао много милиона евра. Рецимо, тим новцем нису ретроактивно исплатили људе који су се као непартијски активисти врло виспрено и моћно борили против режима Ђукановића. Али су зато резултате те борбе непартијске јавности, па и литије- приписали себи.
Нису исплатили колумнисте, новинаре, савјетнике, аналитичаре, али и новинаре у редакцијама које су деценијама примали јадне и мизерне плате. Све је то остало да „виси у ваздуху“. Све ће се то ријешити, када дођу неки други политичари који исправније размишљају.
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
Милиони евра су поклоњени Вијестима
Те милионе евра које су имали су поклонили концерну Вијести да их боље идеолошки развлачи и пребија.
Елем, када су Вијести у јануару прошле године „дотакле Вучиће“ објављујући једну Скај апликацију, Милан Кнежевић је протестовао тврдећи да је тај концерн од Србије преко М-тела од 2020. до 2023. године добио спонзорство за телевизиију 2,5 милиона евра, а за портал Вијести додатних 588.000 евра.
Кнежевић није рекао, зашто су те милионе добили? Да се боре против оних који су срушили Ђукановића и спроводе агенду Београда у Црној Гори? Да се не осврћу се на огромну корупцију режима у Србији? Кнежевић очито није све рекао, јер „крије орахе у џеповима“.
Ако су Вијести добиле за три године 3, 1 милион евра од Србије, колико су добили други који су тада били а и сада су подржаваоци предсједника Србије? Рецимо, ДФ и партије које га чине? Или су све паре дате Вијестима?
Када се 2020. Милан Кнежевић бунио због политике концерна Вијести, открио је да је ДФ пред изборе те године дао Вијестима пола милона евра. На крају се то потвдило двијема фактурама: једне 355.193 и друге 122.298. евра.
Осим тога, остала је прича да је ДФ за парламентарне изборе 2016. концерну Вијести дао милион евра. Да ли је то тачно, мјеродаван је да каже Кнежевић.
У спровиђењу хајке на владике Јоаникија и Методија која се дешава ових дана, опет се истакао концерн Вијести.
Умјесто да се медији које Вучић финансира у Црној Гори окрену против концерна Вијести и уђу у часни медијски дуел, они су се окренули против премијера Спајића који не жели учествовати у том режираном медијском циркусу.
То само једно значи, Вучићу је сада проблем ПЕС, основна медијска агенда је: покретање и потпаљивање идентитетских тема у Црној Гори, али и фасцинираност Ђукановићем којег би, да му се може, опет вратио на власт и наставио старо дружење. Јер, Вучић и Ђукановић су два политичка сијамска близанца, која су еклатантни носиоци безумља и хаоса.
Управо зато је дистанцирање премијера Спајића од верглајућих идентитерско-историјских тема и режираних представа: потпуно исправан магистрални правац политичког дјеловања.
