(Фото:I N4S)
Парламент је захватила тешка аутоимуна болест. Објашњења која се дају нијесу за одрасле људе. Не личи на добро, али ваљда има још простора да политичку сцену уозбиљимо. И нијесу идеолошке разлике препрека. Није ни мањак памети. Препрека су интереси: индивидуални, политички, групни, свакакви. Незрелост и недораслост
Хаос и трвења у владајућој коалицији изазивају разочарање укупне црногорске јавности жељне мира, рада, реда, правде и бољег живота. Понашање побједника након избора 2020. вјероватно ће се изучавати једног дана у анализама и радовима као примјер политичког циркуса и неодговорности. Обећања грађанима су заборављена, у јавности се презентује неозбиљност, ускогрудост, политичарење, љубомора и нетрпељивост, што је забрињавајуће.
Стиче се утисак да многи протагонисти државне политике немају капацитет нити за вођење мјесне заједнице, а камоли државе. Баш је тужно ко се данас бави високом политиком и шта и кога грађани бирају и подржавају. Ако је за утјеху, није то само црногорско искуство него и регионално, па и шире.
Али мене занима само Црна Гора, овдје живим читавог живота и није ми свеједно каква ће нам бити држава. Владавина права, институционално уздизање и борба против високе корупције и криминала су у врху усаглашених приоритета ове власти. Ово је темељ сваке модерне демократске државе и од стране Европске уније потенциран као conditio sine qua non европских интеграција Црне Горе.
Наравно и да нема ЕУ, ваљда смо дужни као народ направити нормалну државу. Очекивали смо да ће власт прионути на посао и да ће се држати прокламованих обећања и приоритета. Нажалост, то се до сада није десило. Постигнути су значајни резултати само у појединим секторима (безбједност и финансије рецимо) док је у већини министарстава резултат више него скроман. Неко ће рећи да се више није ни могло у ситуацији када Влади од првог дана о глави раде они који су је изгласали. Да није било Уре и њене принципијелне и стамене политике, не могу ни замислити лоше сценарије који су се могли десити Црној Гори. Изгубили бисмо повјерење западних партнера, погубили бисмо се изнутра, било би јако лоше за грађане а добро за оне који муте воду.
Таквих има на објема странама. Да се ДПС којим случајем искрено и на прави начин реформисао, почистио би овај неред брже него што се мисли. Али није се реформисао, болује од балканских политичких болести доживотног лидерства и стратешке конфузије. Грађани Црне Горе због тога имају слабу политичку понуду и опасност од лошег државног лидерства у будућности.
Радује да се ниво медијске и политичке писмености грађана из дана у дан повећава па има наде.
Полако али сигурно долазимо као власт до дана Д. Уколико не усвојимо Закон о тужилачком савјету, Закон о поријеклу имовине и остале законе уз изражену динамику спровођења истих у пракси, практично престају разлози да овај циркус траје и даље. Грађани су уморни од политичких препуцавања и ускратиће подршку парламентарној већини. И то може бити љековито. Накнадна памет неће помоћи.
Идеолошке разлике у парламентарној већини, за остваривање модерних програма, не морају бити препрека; европско искуство нам говори. Ако се постигну прецизни договори око програма Владе, онда то не мора бити проблем. Овђе изгледа договора нема. Из не знам којих разлога, кључни конституент власти бојкотује парламент. Други конституент прави проблеме око усвајања тужилачких закона уз необјашњиве нападе на колеге из парламентарне већине и тако редом. Парламент је захватила тешка аутоимуна болест. Објашњења која се дају нијесу за одрасле људе.
Не личи на добро, али ваљда има још простора да политичку сцену уозбиљимо. Било би лијепо да овај тим уведе Црну Гору у Европску унију. Па и због његовог састава, који је доминантно просрпски. Политички представници наших Срба су се годинама жалили на дискриминисаност, ексклузију, културну и сваку другу занемареност грађана које представљају, те недовољну или никакву борбу против корупције претходне власти. Питам себе и црногорску јавност – ко смета да се све што желе за себе и друге грађане у грађанској Црној Гори оствари сада и одмах. Наравно, сагласно Уставу Црне Горе. Имате већину, имате власт са Уром ом, а нема вас у парламенту, не борите се за интересе својих грађана. И не смије се заборавити да без чврстог става грађанског покрета Ура ове већине не би било.
И нијесу идеолошке разлике препрека. Није ни мањак памети препрека. Препрека су интереси: индивидуални, политички, групни, свакакви. Незрелост и недораслост. То јесте за жаљење. Грађани одлучују! Дубоко вјерујем да ће све ово препознати!
Др сци. мед. Мидораг Царо Павличић
Извор: Вијести
