Легенда каже да се шеф државе води правилом да сваке године човек мора да научи три ствари. То је усвојио од шеика Мухамеда бин Заједа, који га је још давне 2013. године, док је Вучић био први потпредседник владе, ословљавао са “мој брат Александар”. Тако је Александар Вучић, у каснијим годинама и све до данас, јавност редовно обавештавао о томе како ради више ствари одједном. Млади то зову мултитаскинг, који по правилу ствара леп осећај продуктивности
Посао председника Србије по Уставу требало би да је протоколоран. За свестраног Александра Вучића, са дипломом Правног факултета, то није случај. Мало-помало, самом себи наметнуо је многе послове, те на своја плећа преузео бреме свих тешких ситуација у којима се земља налазила, налази и тек ће се налазити.
Он може све што ама баш нико други не може, укључујући и тужилаштво и суд. Рецимо, да види два минута снимка са наплатне рампе у Дољевцу када је погинула Станика Глигоријевић. Исто тако, дуже од деценију слушамо и од њега лично и од људи из Српске напредне странке да је пре постојао хаос, а да је са њим дошло до успостављања реда, просперитета и напретка земље. Углавном, председник Србије је неуморан и све зна. Ипак, чак је и он попут сваког савременог човека принуђен да, без обзира на године, знања и искуства, константно унапређује своје образовање. Зато у редовним активностима непрекидно ради у интересу народа, а у доколици надограђује и проширује видике.
И није то случајно. Легенда каже да се Вучић води правилом да сваке године човек мора да научи три ствари. То је усвојио од шеика Мухамеда бин Заједа, који га је још давне 2013. године, док је Вучић био потпредседник Владе Србије, ословљавао са “мој брат Александар”. Тако је брат Александар, у каснијим годинама и све до данас, јавност редовно обавештавао о томе како ради више ствари ођедном. Млади то зову мултитаскинг, који по правилу ствара осећај продуктивности. Но, уколико од свега радите помало а ништа не завршавате, ефекат је потпуно другачији – послови се гомилају, радне обавезе се смањују и ниже се гомила нерешених ствари.
Јавност зна да је председник Србије много тога започео, али не и докле је стигао. Као што остаје непознаница у којој мери усавршава вештине које поседује од раније и да ли има времена да их негује. Свестраности му не мењка.
Шахиста
Дисциплина коју Александар Вучић користи као предах усред обављања тешких државничких послова јесте шах. У том спорту био је пионирски првак Београда, а као први потпредседник Владе одиграо је партију шаха са најбољом шахисткињом света Јудит Полгар.
На Инстаграму је, прошле године у новембру, објавио слику како са сарадником игра шах “док се чека завршетак билатералне између Приштине и Брисела”. Међутим, у сећању јавности остала је друга слика и потпуно другачија партија шаха са њему некада најближим сарадником, Небојшом Стефановићем. Наиме, док су демонстранти протеста “1 од 5 милиона” тог 17. марта 2019. године држали опкољену зграду Председништва на Андрићевом венцу и то током Вучићеве ванредне конференције за новинаре, он им је преко Твитера и Инстаграма послао поруку. Фотографију је пратио текст: “У Председништву кратак одмор пред послеподневне активности. Србија храбрости и поштења увек побеђује насилнике.”
Само четири године касније, у Србији се протестује управо против насиља. То шахиста није могао да предвиди упркос свим рокадама које је правио у друштву. Окидач за протесте су два масовна убиства у центру Београда и околини Младеновца. Само, нема тадашњег министра полиције Стефановића на Вучићевим партијама шаха. Колико је добар у тој дисциплини актуелни министар Братислав Гашић, чија се смена тражи и у парламенту и један је од захтева демонстраната, није познато. Са њим Вучић игра неке друге партије, а са Стефановићем је завршио готово све.
Инфлуенсер
Као неко ко је у “новијој српској историји” увео готово свакодневне редовне а вала и ванредне конференције за новинаре које преносе у живом програму скоро све телевизије, бивши председник напредњака је схватио и важност комуницирања преко друштвених мрежа. Најактивнији је на Инстаграму, где своје пратиоце обавештава не само о пословима које ради као председник већ представља себе и у лежернијем издању.
Једном недељно прави и пресек под називом “Недеља са председником”. Мултитаскинг је и овде присутан а објаве на два профила редовите. И нема ту неког посебног правила када је реч о постављању фотографија, али је и видео-форму препознао као важну за комуникацију са пратиоцима.
По правилу, како и у сваком другом обраћању тако и у инфлуенсерском, грађане Србије чека тешка недеља, али уме да подели и понеку лепу вест. Како ко схвати. Конкретно, када су протести “Србија против насиља” почели, позвао је преко Инстаграма опозицију на разговоре.
“Поштовани грађани, било је много тога што нас је у претходним недељама делило и раздвајало. Време је да се ујединимо и да заједно решавамо проблеме. Зато позивам још једанпут на разговор све оне одговорне у нашем друштву који дијалогом могу да пруже шансу стабилности и даљем напретку наше земље”, навео је у видео-поруци. Званичан позив никада нико из опозиције није добио, нити се тај дијалог десио.
Читалац
О Вучићу је јавност од њега лично сазнала и да је страствени читалац. Посебно воли литературу из области историографије и геополитике. Занимају га и српска и светска књижевност – једном је приликом навео да поседује завидну личну библиотеку.
Ако је неко некада и посумњао у Вучићеве наводе да је пасионирани читалац, тај је засигурно остао нем пред спознајом да је књигу “Фактор Черчил” аутора тадашњег шефа британске дипломатије Бориса Џонсона прочитао два пута. Али та два пута нису обична, већ ју је једном прочитао на српском а други пут на енглеском. Није прецизирао којим редоследом, али је као премијер у техничкој влади те 2016. разрешио све мистерије.
“Књига је посебна. Прочитао сам је на српском и на енглеском, пошто сам чуо притужбе на превод и на издавача, а код нас ће увек неко да се жали. Ја већих разлика не видим. Ипак, са нечим се не слажем – кажу, Черчил је био либерал, левичар. Његова кључна идеологија била је напредак и бољитак Велике Британије. Све друго било је подређено томе, а у складу са тим мењао је своје ставове и мишљења, политичке поруке и потезе, али оно што није мењао била је невероватна храброст, неподељена и огромна љубав према отаџбини. Бојим се да је манипулативност Черчила оставила трага и на Џонсонову објективност”, објаснио је Вучић.
Сомелије
Осим књига, велики је љубитељ и колекционар вина. То се није дало наслутити давне 2011. када је говорио: “Човек који пије вино не може да буде лош човек. Човек који пије вино је особа која има душу и која уме и жели да се опусти. То је човек који има пријатеље јер без пријатеља вино није вино.”
Да Вучић уме и да се опусти у друштву пријатеља, без обзира на то што стално ради, видела је јавност током сајма “Винска визија Отвореног Балкана” када је у улози домаћина показао своје знање и то као сомелије. Погрешно је председника Србије видети као енолога јер је то стручњак са дипломом студија из области винарства. Дакле, Вучић је сомелије – образована особа и врхунски познавалац винске културе која даје препоруку и уме да “упари” вино уз одређено јело. Зато себе представља и као сомелијеа који промовише “пиће богова” и радо га јавно дегустира. У оквиру иницијативе Западни Балкан у Верони, домаћинима Италијанима је представљао предности српског грашца, а Албанцима саветовао да би требало да сачекају више година са представљањем своје сорте…
Ко зна, можда се председник Србије одлучи и да заврши школу за енолога и тако постане вински стручњак, владар винског света. Наука је то, а за њу је неопходно знање и из хемије и из биологије као и из других сродних наука. Има нешто и до уметности у склапању свега тога.
У испијању вина нема претеране уметности. Али човек без мере то и не може да прихвати. То што се сам хвалио како може “много да попије” не кандидује га за сомелијеа кога би ангажовао власник неког угоститељског објекта.
Аналитичар
Вучић је све чешће ангажован у телевизијским монолозима и као политички аналитичар – како унутрашње тако и спољне политике. Међутим, на том пољу никада није постао посебно утицајан. Извесног искуства има: после студија права је на Каналу С на Палама, током 1992. и 1993. године, припремао и водио вести на енглеском. После је правио интервјуе и репортаже.
Сада се после блока лоших вести о Косову Вучић на телевизији обраћа грађанима Србије више као експерт који предвиђа дешавања на глобалном нивоу а која ће неумитно утицати и на Србију него као председник са јасним уставним овлашћењима. Да ли је цака у томе да се спрема да по истеку другог председничког мандата себе лансира у поље светског а српског аналитичара или предавача о глобалним токовима?
Тек, не прође пуно а да забринуто не саопшти како ће се, на пример, одвијати рат у Украјини и у ком домету ће утицати на прилике у Србији и свету, начелно.
“Очекујем велику офанзиву Украјине, сада је стварно очекујем”, анализирао је Вучић 2. јула пре подне. “Мислим да ће ићи у два смера – један је ка Бахмуту, а други је много већи и озбиљнији, према Енергодару и Мелитопољу. Мислим да су спремили више десетина бригада и мислим да ће озбиљно да пробију руске линије на том делу.” И још је износио нека своја сматрања те све повезао са Косовом, уз напомену да би то могао да искористи Аљбин Курти
Сва Вучићева предвиђања до сада нису показала да добро барата предвиђањима. На томе још мора да ради, усавршава се и учи. Има простора јер му председнички мандат траје још четири године. Довољно је то времена да прочита што до сада није стигао, изучи непознато, усаврши језике.
Полиглота
У званичној биографији пише да Александар Вучић течно говори енглески и руски, а служи се и француским. Међутим, јавност је управо преко видео-поруке на Инстаграму сазнала и да учи немачки језик. Како ствари стоје, изгледа да га до данас није савладао. Да ли је до тежине немачке синтаксе и изговора или чињенице да на месту немачке канцеларке више није Ангела Меркел, за коју се сматрало да са Вучићем прича исти језик? Тада је попут ученика саветовао друге како да савладају немачки.
“Ангела Меркел, сви је слушају у Европи с пажњом и ја наравно. Али овога пута сам искористио, и то је ваљда јединствен случај, њен говор за сопствене потребе, односно учио сам немачки. И научио сам неколико важних израза који се тичу борбе против корона вируса. Тако да бих свим почетницима, као што сам ја, препоручио да користе њене речи, њене фразе, и тако ће добро да савладају и све оно ново што долази у немачком језику”, навео је председник Србије.
Са руским је боље прошао. Да га активно учи, чули смо 2019, а за кинески је говорио тада да је матор. На питање када учи руски, појаснио је: “Увек рано ујутру кад остали, углавном, још нису на послу. И подвлачим и пишем, потребно ми је да понављам и записујем.”
Има ли с ким да говори на руском, не знамо.
Студент
Не зна се ни докле је Вучић стигао са остварењем дечачких снова. У јулу, пре три године, председник Србије је објавио вест да ће од јесени бити студент Високе спортске и здравствене школе струковних студија, смер за спортског тренера.
“Нека моја неиспуњена жеља је да тренирам неке клинце. Неког клуба, земунске Младости или неког Ушћа. Неке пионире или кадете, клинце. То ми је највећа жеља”, објаснио је председник Србије.
Колико му је као студенту тешко или лако, не обавештава публику. Нема информација о томе ни докле је стигао после три године студирања.
Лобиста за експлоатацију литијума
Када се узму у обзир раније побројана председникова интересовања, не чуде ни његови наступи у којима делује као лобиста за експлоатацију литијума. Више пута је кад је упитан, а и онако сам за себе, наглашавао да се каје што је донео одлуку да Србија одустане од ископавања литијума. Себе је називао “најглупљим председником на свету”.
Док као председник државе у улози аналитичара коментарише и домаће и светске политичке токове, ретко када пропусти прилику да нагласи да нема ниједне земље која неће да вади литијум. Чули смо и да се сам “једе” што је направио грешку око литијума.
Они који су против експлоатације литијума недалеко од Лознице, према Вучићевим речима, уништавају земљу. Пажљиви слушаоци његових речи запамтиће и гостовање у јутарњем програму једне од телевизија са националном покривеношћу, када је попут финансијског експерта анализирао и коментаре да су јагоде, лук или друго поврће скупи, навео да код нас постоји потреба да се увек каже нешто негативно.
“Не бавите се политиком без политике. Говорили су и да сам луд што говорим о литијуму. Могло је да процвета све. Зашто нисмо то урадили? Зато што су дошле стране службе да то стопирају. Једини отворено кажем да смо са литијумом направили грешку. Могли смо да условимо фирме да раде по највишим стандардима. Имали бисмо 3,5–4 посто раст већи на годишњем нивоу. За 10 година бисмо стигли средње развијене земље ЕУ”, рекао је председник у марту ове године.
Да ли је прича са ископавањем литијума готова? Евидентно је да није, као и чињеница да компанија Рио Тинто није дигла сидро и одустала од пројекта “Јадар”. Напротив, сами су рекли да настављају даље. Само, нема их у јавности. Зато је ту Вучић да спомене свако мало за њега велику грешку.
Портпарол Телекома
Док по питању литијума делује као лобиста, председник Србије стиже и да својим богатим вокабуларом заступа интересе Телекома. Жив човек се заборави па сметне с ума да је, рецимо, председник свих грађана и да по Уставу не би смео да бира страну. И не само да бира него и промовише Телеком иако то не би требало да ради са места председника. Никада јавно није говорио о томе колики су дугови Телекома, али је истицао да је гледаност Н1 мала.
Када је пре две године коментарисао вест о томе да је Телеком Србија откупио права за телевизијски пренос фудбалске Премијер лиге Енглеске на каналу Арена спорт за 100 милиона евра по сезони у наредних шест година, није крио задовољство што та права више нема Спорт клуб (СББ). Као прави портпарол, истакао је да је Телеком победио у отвореној, тржишној утакмици и упитао зашто се Унитед група љути “што држава хоће да јој буде конкурентна”.
“Ја бих се питао одакле неком приватнику толике паре да баци на неку Премијер лигу, али је то у реду. А за државу, за Премијер лигу, па добро је да људи гледају добар фудбал”, рекао је Вучић тог јула у Сисевцу.
Теоретичар без праксе
Један овако свестран стручњак нема разлога да брине за посао кад му истекне мандат председника уколико одлучи да своја знања и вештине примењује и на глобалном нивоу. Још као генерални секретар Српске радикалне странке, када је подносио оставку на све функције у странци уз најаву да се привремено повлачи из јавног живота, рекао је да би могао да се бави пословима попут берзанских или да “помаже свом брату”.
Од 2008. до данас, видели смо да је проширио и надоградио своја знања. Ко зна, можда једном и он осим политике нађе и неки конкретан посао.
Овако само делује као да је свестран стручњак у теорији без дана праксе.
Јасмина Добриловић
Извор: Време
