Foto: Vladimir Đukanović
Sporazum između Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država o eksploataciji retkih minerala u vrednosti od 500 milijardi dolara izazvao je veliku pažnju širom sveta. Ovaj dogovor, koji se odnosi na kontrolu i eksploataciju strateških resursa, predstavlja ključni geopolitički potez koji bi mogao oblikovati budućnost odnosa između dve zemlje. Ukrajina je poznata po svojim značajnim zalihama retkih elemenata, uključujući litijum, titanijum, grafit i uranijum, koji su ključni za proizvodnju visokotehnoloških proizvoda poput baterija za električne automobile, mobilnih telefona, računara i vojnih sistema. S obzirom na to da svet sve više zavisi od ovih resursa, SAD vidi Ukrajinu kao ključnog partnera u diversifikaciji lanaca snabdevanja i smanjenju zavisnosti od Kine, koja trenutno dominira globalnim tržištem retkih minerala. Prema dogovoru, Ukrajina će ustupiti deo svojih resursa američkim kompanijama, dok će deo prihoda od eksploatacije biti usmeren u poseban Fond za obnovu, čiji cilj je finansiranje infrastrukture i ekonomske rekonstrukcije zemlje. Fond će primati 50% prihoda od eksploatacije, sve dok ne dostigne iznos od 500 milijardi dolara.
Sporazum dolazi u trenutku kada se međunarodni odnosi komplikuju zbog rata u Ukrajini. Tu je radikalna promena u američkoj spoljnoj politici pod administracijom Donald Tramp-a. Amerikanci tvrde da je ovo nadoknada za pomoć koju su poslali Ukrajini tokom rata, dok većina Ukrajinaca nije zadovoljna ovim dogovorom. Ali pre nego što zađemo u srž ovog sporazuma da vidimo šta to Ukrajina ima od rudnih rezervi.
„Kao da smo izgubili rat sa Amerikom. Ovo mi liči na ratne reparacije“. Izjavio je Volodimir Landa, ekonomista iz centra za Ekonomsku Strategiju u Kijevu. Ukrajinske rudne rezerve se vrednuju na $15.000 milijardi i tu su uranijum, litijum, titanijum, kao i nafta i gas, kažu njegovi izveštaji. Zato je pitanje svih pitanja da li su te rezerve na teritoriji koju kontroliše Rusija, ili na onoj koja je još pod kontrolom Kijeva. Rezerve litijuma su oko 500.000 tona, ali glavno nalazište je u mestu Kruta Balka, koja je pod kontrolom Rusije od početka napada na Ukrajinu. Drugo je na samoj liniji fronta u Donjeckoj oblasti. Jasno je da Rusija neće dozvoliti da ova teritorija i predmetni resursi budu vraćeni Ukrajini. Da su ranije razvili te resurse uz pomoć američkih kompanija, manja je verovatnoća da bi Rusija počela ofanzivu na toj teritoriji.
Za raskol u vojsci Zelenski krivi Zapad jer je zakazao u pružanju pomoći
Ukrajina ima procenjene rezerve uglja od 60 milijardi tona. Preko 90% depozita leži baš u Donbasu oko kojeg se vode najžešće borbe između rusa i Ukrajinaca. Te rezerve su oko 5% svetskih rezervi uglja tako da je jasno zašto se obe strane ubijaju za ovo parče zemlje. Sa preko 8 milijardi ljudi na planeti borba za ovaj resurs će se samo zaoštravati. Ako mislite da ugalj izlazi iz upotrebe, grdno se varate. Globalna proizvodnja električne energije je i dalje vezana za ugalj kao glavni energetski izvor. Skoro 45% svih elektro varnica se stvara sagorevanjem uglja. Ovaj udeo raste od 2000. godine do danas, iako ako čitate prosečne medije ovo nije slučaj. Kapaciteti termoelektrana su duplirani u poslednje dve decenije na 2.045 gigavata (GW). Trenutno se instalira oko 200 GW a u planu je još 300 GW širom planete. Smanjenje kapaciteta nije na vidiku.
Iako Ukrajina očekuje snažnu podršku SAD u vojnom i ekonomskom smislu, u dogovoru nisu precizirane konkretne bezbednosne garancije niti budući obim američke vojne pomoći. Ovaj aspekt sporazuma izazvao je zabrinutost u Kijevu, gde pojedini analitičari smatraju da bi mogao ugroziti suverenitet zemlje i njene dugoročne ekonomske interese. Sa druge strane, američke vlasti vide ovaj sporazum kao strateški potez koji omogućava SAD-u pristup ključnim resursima, dok istovremeno pružaju Ukrajini ekonomsku podršku potrebnu za obnovu. Takođe, dogovor može značajno smanjiti globalnu dominaciju Kine u sektoru retkih minerala, što je jedan od glavnih ciljeva američke industrijske politike.
Ali mnogi se u Ukrajini osećaju ucenjenim. Rat ne ide tokom koji je Zapad isplanirao kada je na početku invazije sprečio mirovni sporazum Ukrajine sa Rusijom. Sada je Tramp promenio ploču jer ne želi da bude sa druge strane kada front u Ukrajini doživi kolaps jer mu to savetuju njegovi vojni stručnjaci. Od početka ponavlja mantru da rata ne bi bilo da je on bio predsednik Amerike. Šta god mislili o njemu i ratu u Ukrajini, to je teško osporiti jer se krah komunikacije između kolektivnog Zapada i Rusije desio na jesen 2021. godine, par meseci pre invazije. Kao i uvek, kada diplomatija ućuti zagrme topovi. On sada eksploatiše taj narativ kako bi mogao da se igra „muškarčine“ sa svim stranama u konfliktu.
Ekonomisti ukazuju da bi ovaj sporazum mogao značajno doprineti ukrajinskom BDP-u, podstičući nova ulaganja i otvaranje radnih mesta u rudarskom i prerađivačkom sektoru. Ipak, neki kritičari ističu da bi prevelika zavisnost od američkih kompanija mogla ograničiti suverenitet Ukrajine još više jer bi zemlja bila razapeta između Rusije i Amerike. Reakcije javnosti u Ukrajini su podeljene. Dok deo građana i političara vidi ovaj dogovor kao nužan za ekonomsku obnovu i strateško partnerstvo sa SAD, drugi ga smatraju kontroverznim, tvrdeći da Ukrajina previše ustupa u zamenu za neizvesni benefit. Ukrajina je pod pritiskom prihvatila nepovoljne uslove kako bi osigurala buduću podršku Vašingtona, to je sada svima jasno.
S obzirom na strateški značaj ovog sporazuma, nije iznenađujuće da je izazvao reakcije i u drugim delovima sveta. Evropska unija prati razvoj situacije sa posebnim interesovanjem ali ne znaju za sad kako da reaguju jer amerikanci neće deliti svoje investicije sa Evropljanima. Evropska unija je prepoznala važnost ovih materijala za zelenu tranziciju i tehnološki suverenitet, posebno zbog zavisnosti od uvoza iz Kine i Afrike. Critical Raw Materials Act – CRMA zakon je izglasan kao centralni plan kako da Evropa postane nezavisna i to od rudnika pa do krajnje industrijske proizvodnje. Na osnovu ovog zakona su posvećeni otvaranju rudnika litijuma u Jadru u Srbiji. Bije se žestoka bitka između onih koji su za ovaj projekat i grupacija koje tvrde da će rudnik značajno zagaditi životnu okolinu. Projekti vezani za litijum se razvijaju u Nemačkoj, Portugalu i Španiji. Situacija se značajno promenila od kada je Bajden-ova administracija predstavila novu strategiju o razvoju litijuma kako bi parirali Kini. Evropa, kao i uvek, prati Ameriku u ovim koracima jer nije sama sposobna da sklopi nove geopolitičke kockice. Imaju još najviše godinu dana da se prestroje jer će tada već biti kasno – Kina će zauzeti sve značajne pozicije van zapadnog sveta, naročito u automobilskoj industriji.
U Portugalu napreduje projekat Baroso Litijum krupnim koracima iako i tamo ima protivljenja zelenih organizacija. Za razliku od Jadra, gde se planira podzemni rudnik na 65o metara, u Portugalu sa radom u 2027. godini kreće rudnik otvorenog kopa, koji je daleko nepovoljniji za ekologiju. Firma trenutno pravi ugovore sa proizvođačima litijumskih baterija kako bi se pozicionirala u lancu proizvođača automobilske industrije.
Španija takođe žuri da razvije rudnik litijuma u regionu Ekstremadura za koji se priča da ima najveće ležište litijuma u Evropi pored Jadra. Ovaj rudnik će biti podzemni, na nekoliko stotina metara ispod zemlje, dok se početak rada još ne zna. Španska vlada je pre nešto više od godinu dana dala dodatna bespovratna sredstva kako bi se projekat ubrzao.
Na osnovu ova dva projekta unutar EU, firma Stelantis, koja proizvodi Fiat, zajedno sa kineskom firmom CATL, u Saragosi otvara jednu od najvećih fabrika za litijumske baterije na svetu. Investicija od EUR 4.1 milijardi će proizvoditi fantastičnih 50GWh godišnje u litijumskim baterijama. Dok se milijarde investiraju, na Balkanu se još raspravlja da li su litijumske baterije budućnost auto industrije. Spinuju se priče o vodoniku, biomasi i drugim, neretko eksperimentalnim gorivima koji su decenijama daleko od industrijske proizvodnje. Globalni investitori su idioti što plasiraju desetine milijardi u električna vozila na litijumske baterije, ali zato balkanski novinari znaju dok voze svoje dizelaše stare po dvadeset godina.
Problem sa rudarskim zahvatima je to što ne možeš da ih ubrzaš. To su uglavnom ogromni projekti, gde politika igra veliku ulogu kao i korumpirani mediji koji su plaćeni da drže jednu ili drugu stranu. Španija i Portugal zato polako razvijaju ovaj deo ekonomije jer su shvatili koliko daleko je Kina otišla. Otvoreno sarađuju sa Kinezima uprkos urlanju iz Brisela. Rapidno menjaju svest svojih stanovnika koji sve više kupuju električne automobile i razvijaju mrežu punjača brže od bilo kog drugog regiona u Evropi sem Nemačke.
Zemlje koje su se pre više od jednog veka pozicionirale u auto industriji su sve do jedne visoko razvijene. One koje nisu su uglavnom zemlje drugog i trećeg sveta. Tako će biti i u decenijama koje dolaze. Ko bude u lancu snabdevanja auto industrije biće tehnološki i ekonomski razvijen. Ko promaši ovaj voz tražiće svoju šansu u dalekoj budućnosti.
Zato je ovaj sporazum između Amerike i Ukrajine bitan. Analitičari upozoravaju da bi mogao izazvati dugoročne posledice na međunarodnu ekonomiju i trgovinske odnose. Ukoliko se Ukrajina snažno veže za SAD u ovom sektoru, to bi moglo dovesti do novih ekonomskih podela između Amerike, Evrope i Kine. Evropa neće dobiti ništa, uprkos značajnoj podršci da se rat nastavi. Elita u Briselu je toliko ostrašćena sa jedne strane, a u velikom strahu od SAD sa druge, da ne znaju šta da rade. Zato su Španija i Portugalija odlučile da ne očekuju ništa od Amerike, i tu su u pravu. Niko nikoga neće moliti da uđe u ovaj voz koji će biti kičma globalne ekonomije u decenijama koje dolaze. To je kada birokratija zaguši sistem do te mere da je nemoguće napraviti brze i efikasne političke odluke.
Teško je videti kako će Ukrajina profitirati od ovog sporazuma koji su potpisali sa pištoljem uperenim u slepoočnicu. Geopolitika ponovo pokazuje svoje ružno lice vladavine sila nad manjima i povređenima. Ali tu nema ničeg novog, svet se vrti kako se od početka civilizacije vrteo. Mali mogu samo da se prilagode ili da talasaju i dobiju preko tambure. Šta mislite, šta će Srbija uraditi?
Izvor: Fejsbučenje
