Пише: Владимир Ђукановић
Нафтна индустрија Србије (НИС) је водећа енергетска компанија у Србији, са већинским власништвом руских компанија Гаспромњефт (50%) и Гаспром (6,15%), док Република Србија поседује 29,87% акција. Остало је у рукама малих акционара којима се ових дана врти у глави због вести које спремају њих и српско јавно мњење да ће се већински власник НИС-а променити у скорој будућности.
Недавно је председник Србије, Александар Вучић, најавио да ће Сједињене Америчке Државе увести санкције против НИС-а због руског власништва, а очекује се да ће им се придружити и Велика Британија и Европска унија. Као сваки пут када се драма диже у Србији, ствари су већ готове иза кулиса. Долазећи председник Трамп је већ српској политичкој елити поручио, преко већ сада познатих играча који се више мотају по Београду него Вашингтону, да је Србија у његовој интересној зони.
Српски НИС је у саставу неке прошле владе практично поклоњен русима. Тада је српска политичка елита по ко зна који пут направила стратешки промашај погрешно процењујући будућност. Земљу су, као често у историји, довели у идиотску ситуацију да се константно бави енергетском сигурношћу. То је наравно урађено уз огромне „талове“, којима смо сведоци све до данашњег дана. Уосталом знамо ко седи у одборима НИС-а од старих а и нових политичких „генија“.
Нису тада видели да ће се свет радикално поделити по шавовима које у последњих пар година формирају Америка, Кина и Русија. Нису предвидели, а то им је посао, да ће Америка доживети радикалан заокрет из свог wоке лудила и вратити се себи и својим проблемима. У том процесу ће Доналд Трамп пред сваку земљу ставити јасан избор: или сте са новом Америком или сте са непријатељске стране.
Тај пивот у десно, коме сведочимо широм света, српски политичари су поново преспавали. Као и 1989. године, када је ветар дувао са супротне, леве стране, и сада смо неодлучни у чекању и вагању. Србија пада под америчку интересну зону. Не под европску, већ америчку, трансакциону и корпоративну. Од двадесет највећих компанија на свету по тржишној вредности, 16 су америчке. Фузија бизниса и политике коју намеће Трамп ће бити тренд у деценијама које долазе. Развој вештачке интелигенције ће значајно повећати продуктивност корпорација, што у преводу значи да ће профити бити још већи, а корпорације још вредније па самим тим и моћније.
У новом свету ће односи са људима као што су Илон Маск бити кључни. Односи са невладиним организацијама и левичарским структурама такозваног колективног Запада иду у прошлост и моћ ће из меке све више прелазити у тврду. Како геополитички шавови буду добијали обрисе, тако ће реал политик економске и војне моћи поново бити звезда водиља за генерације које буду долазиле. Нашој политичкој елити је боље да се ману Вебера већ да крену да читају Џона Мерсхајмера, а ако је могуће да га доведу у Београд за серију лекција која ће нашој јавности кристално објаснити у ком правцу иде свет. Да не буде опет смо се нешто збунили.
НИС је први тест на Балкану новог света. Тај свет ће бити трансакциони без много уплива пропалих политичких идеологија доконих академика и пропалих бирократа. Новац и моћ ће бити пројектовани на директан и бруталан начин. Само погледајте сцене из Украјине и Газе које јасно и брутално дефинишу како ће велике силе решавати проблеме у овом веку. Историји не да није дошао крај, као што су наивни најављивали, већ ће се историјски токови даље заоштрити.
Улога бирократије у држави ће бити десеткована. Разне агенције, службе и министарства ће под притиском корпорација бити уништене, што ће ослободити та средства за инвестиције у нове технологије, нарочито вештачку интелигенцију. Државе које не буду ишле у корак са овим трендом једноставно неће постојати у блиској будућности. Како су сада многе корпорације моћније од великог броја држава неће проћи много времена пре него што се младе генерације упитају: а шта ће нам уопште крш државе. Њиховим уништењем ослободиће се армија људи и ресурса који ће своју судбину везивати радије за корпорације него за своју политичку елиту лузера и хуља.
Недопустиво је да Србија зависи од руског гаса и енергетских ресурса. Зато ће прелазак овог капитала у америчке руке бити од кључног значаја за положај наше земље у деценијама које долазе. Трамп радикално мења америчку политичку сцену без устручавања. На геополитичком плану ће бити још суровији и захтевнији. Ни НАТО, ни Европску Унију, не види као битне елементе трампизма. Тако да је ту сагласан са председницима Русије и Кине: јака Европа није у интересу ових сила. Отворени напади Илон Маска на немачке и енглеске политичке лидере су били незамисливи само пре пар година. Сада ће та врста дијалога, преко X и других друштвених мрежа, бити начин како ће остале земље бити ушорене у своје торове. Ко се буде супротстављао доживеће балканизацију.
У наредном периоду очекују се интензивни преговори између Србије, руских партнера и западних земаља како би се пронашло решење које би минимизирало негативне последице по српску економију и енергетску стабилност. Зато ће и ситуација са копањем литијума у долини Јадар добити ново рухо, јер власничка структура Рио Тинта, од Кинеза, преко Аустралијанаца, па до значајних америчких институционих инвеститора неће трпети оклевање политичке и друштвене елите. Другим речима, Трамп неће молити већ претити око сваког инвестиционог пројекта који прогласи као значајан за америчке интересе.
Да ли ћемо ми бити паметни у овој ситуацији? Вероватно не, али једино што теши је да су карте већ подељена и да се нећемо много питати. Свако са два грама мозга треба да погледа мапу и види где су руске а где америчке базе у односу на Балкан.
Извор: Фејсбучење
