Пише: Владимир Ђукановић
Царине уводе политичари када нису у стању да створе пословну атмосферу у земљи која подржава предузетнике, економски и технолошки развој. Оне се најчешће намећу када ниси у стању да се бориш на слободном тржишту, већ су ти потребне баријере за конкуренцију како би преживео. Либерализација глобалне трговине у последњих пола столећа је донела огроман економски напредак широм планете. Затварање ових токова води ка већим ценама, мањим обртом робе и услуга, као и паду животног стандарда за све.
Америка је током деценија била лидер трговинске и економске либерализације. Централни бенефит глобалне економске сарадње је редукција екстремног сиромаштва у свим деловима света. Много је истраживања урађено на ову тему, а кога даље занима истраживање ове тематике крените од „Trade and Poverty Reduction: New Evidence of Impacts in Developing Countries,“ рада који су Светска Банка и Светска Трговинска Организација публиковале 2018. године. Либерализација трговине је довела до развоја женских права, веће културне и образовне размене.
Али да не улазимо у даље бенефите слободног тржишта, него да видимо има ли историјских примера када су царине имале позитиван ефекат на економски развој. Сједињене Америчке Државе су овакве протекционистичке потезе повлачиле последњи пут скоро пре сто година. Велика депресија која је почела 1929. године и економски разарала свет скоро пет година, је 1930. године од Амера изнудила очајничке потезе. Smoot-Hawley Тарифа из 1930. године остаје симбол једног од највећих економских промашаја у америчкој историји, а њене последице и лекције и данас су актуелне.
Усред Велике депресије, америчка економија била је у расулу. Цене пољопривредних производа су нагло падале, а незапосленост је расла. У том хаотичном окружењу, конгресмени Reed Smoot и Вилис Холи предложили су закон који би повећао тарифе на преко 20.000 увозних производа. Циљ је био да се заштите амерички фармери и произвођачи од стране конкуренције. То је увек декларативна намера политичке класе. Затворимо земљу и процветајмо (Северна Кореја је савршен пример економског напретка једне тотално затворене државе). Та идеја се толико пута кроз историју показала као катастрофална да је бесмислено даље објашњавати њене консеквенце. Сваки додатни трошак који се грађанима и привредни намећу без комерцијалне основе чине те грађане сиромашнијима а фирме мање конкурентним. Домаћи произвођачи, уместо да улажу у своје производе како би постали конкурентни, једноставно стану са даљим инвестицијама јер их царине „штите“. То доводи до даљег пада економске активности, смањења запослености па самим тим и животног стандарда.
Све је то брзо задесило Америку 1930. године. Друге земље су узвратиле царинама тако да су прво цене увозних производа скочиле и даље распламсале рецесију која је давила Америку и свет. Обим извоза америчких производа је нагло пао због контра царина и самим тим смањио обим производње. Америка се нашла без одређене увозне робе која је била прескупа, а са друге стране преплављена производима где су американци имали компетитивну предност. Цене тих производа су пале гурајући у банкрот произвођаче.
Овим актом велика депресија је добила ексер у ковчег. Обим светске трговине од 1929. до 1934. године је пао за 65%. У САД је обим увоза и извоза пао за 67%, што је катастрофално за било коју економију. Сва та роба, која је имала природне купце широм света је била блокирана за пласман. Политичка класа је често толико разведена од економских токова да су једним потезом пера у стању да направе катастрофалну штету.
Доналд Трамп је још за време свог првог мандата кренуо у царински рат против Кине. Његов љути непријатељ, Џо Бајден, је само наставио ту политику уводећи даље царине и забране на кинеску робу.
Обим светске глобалне трговине је достигао врхунац 2022. године. Тада је овај обим износио око 30.5% укупног светског БДП. То значи да је сваки трећи комад робе или услуга дошао из других држава. Технолошки прогрес захтева уску сарадњу много чинилаца широм света. Пролиферација дигиталних производа, који границе прелазе док трепнете, је значајно поспешила овај тренд. Та врста глобалне сарадње је довела до развоја нових индустрија и технологија. Сваки политички намет успорава технолошки развој, и то има негативан утицај на најсиромашније слојеве глобално.
Трамп је већ саопштио да ће увести царину од 10% на све производе који се увозе у САД. Очекивано, сви ће Америци ударити контра царине упркос његовим све отворенијим претњама земљама које траже финансијску алтернативу. Све ће ово утицати на глобални економски раст који већ значајно успорава.
Један од главних циљева Уједињених Нација је елиминисање екстремног сиромаштва. Са глобалним растом преко 4% свет је био на путу да до 2030. извуче око преосталих 700 милиона, илити 9.2% светске популације из ове мучне позиције. Са новим изолационистичким трендовима плашим се да ћемо кренути уназад са овим планом. За то ће бити одговорни искључиво политичари чији популизам преплављује планету као куга. Њима су битнији краткорочни гласови од хлеба на сваком тањиру.
Извор: Фејсбучење
