Пише: Вукашин Караџић
Стара фраза да седнице Народне скупштине последњих година „личе на ријалити“, у скорије време постала је превазиђена. Или да се изразимо у духу теме – постала је „бумерска“. Откако се публика која прати политичка дешавања у земљи – из свима добро познатих разлога – проширила са искључиво старијих, на младе, редовна скупштинска шизофренија добила је нека нова тумачења у оквирима младалачке културе.
„Помаже Бог напредни безумници“
Млади људи не гледају преносе скупштинских заседања, већ виде сегменте преко друштвених мрежа. Када до просечног младог човека дође, на пример, снимак како посланик Новог лица Србије Милош Парандиловић уместо са „Поштовани народни посланици“ свој говор уводи са „Помаже Бог напредни безумници“, порив да се са тиме поспрда је неумољив.
@samo_singlovi Zaprati Za Još 😁 #fyp #milosparandilovic #skupstina #anabrnabic #pomazebog
Иако би овакав дискурс у једној од најбитнијих установа у земљи (а било је, да будемо поштени, много горих примера) сличну реакцију требало да изазове код сваког грађанина без обзира на узраст, млади се са тиме једноставно никада раније нису сусретали, док су старији на неки начин „огуглали“.
Одсуство познавања скупштинске реторике међу младима, у комбинацији са могућностима које пружају друштвене мреже, имају огроман потенцијал за „мимовање“.
Скупштина Србије core
Било је политичких „ТикТокова“ и много пре студентске побуне, када су се правиле компилације са „жмуркама“ Срђана Миливојевића, Лазовићевим рецитовањем Маје Беровић или Вулиновим „пиши као што је написано, читај као што каже“.
Али, последњих месеци дешава се експанзија. Сви су константно у медијима и многи константно одваљују „бисере“. Набројати их све било би немогуће.
Неких битних прекретница у овом паралелном интернет универзуму је било, попут оног дана када су посланици у Скупштини прекинули седницу димним бомбама. То заседање било је извор материјала који је снабдевао ТикТокере и мимере неколико месеци.
Негде тада настаје можда и најинтересантнија форма – „core“, у којем се кратким исечцима извученим из контекста покушава објаснити „срж“ неког феномена.
Весићевско схватање ТикТока
Политичари и људи око њих схватили су потенцијал који лежи у мрежама за регрутацију будућих гласача, код којих више не ради традиционално руковање са сељацима или грљење животиња и мале деце.
Најснажнији пробој у младалачку културу покушао је Горан Весић, коме није промакао ниједан ТикТок тренд. Председник Србије Александар Вучић је погађао коју врсту коле пије, побеђивао Вучевића у спортском квизу и окретао ћевапе.
@sicve011 #fyp #foryou #ministarvesic #goranvesic #sicve011 #goranvesic #fypsrbija #tiktoksrbija #balkantiktok #pevajnakineskom #kineski #sicve #trend
Његов претходник Борис Тадић је, са друге стране, покушао да се младима на ТикТоку обрати на достојанствен и озбиљан начин, да искочи из калупа ове мреже, што је испало подједнако смешно као и неозбиљни приступ напредњака.
Ишло се чак и дотле да Саша Радуловић дели љубавне савете неком младићу, говорећи му да „направи први потез“.
Како је ТикТок “појео” политичаре
Међутим, свака стратегија пробоја ка младом и будућем бирачком телу, упркос папрено плаћеним ПР тимовима, завршио се неславно.
Покушаји политичара да се снађу на терену који не разумеју, били су само контрапродуктивни. Уместо да преко мрежа успоставе комуникацију са клинцима, они су постали њихове интернет „жртве“, а садржај који праве наставио је да живи искључиво кроз “мимове”.
Ако је битка политичара са ТикТок културом већ унапред изгубљена, можда би за њих било најбоље да макар покушају да буду оригинални и заиста разумеју тај свет. Па нека им интернет после суди.
Извор: Време
