Пише: Владимир Ђукановић
Постоји неких седам географских уских грла кроз које пролази преко 80% глобалне трговачке робе. Ових дана учимо о Хормуском Пролазу и проценама да око 20% светске нафте иде тим путем. Чудно је како ратови и кризе подижу едукацију на завидан ниво у односу на мирнодобска времена. Када дође стани-пани, људи без проблема науче ствари о којима ништа нису знали. Изгледа да је директан утицај на животни стандард фантастичан мотив за едукацију.
Први на листи је и данас актуелни Хормуски Пролаз око кога се води чудна битка између Ирана, САД и Израела. Свет је шокиран да је Иран, упркос великим разарањима војних ресурса ове земље, без проблема преузео контролу над пролазом, и наметнуо бродарину од неких $2 милиона по броду. Западни војни и политички званичници су у чуду и паници, јер је све јасније да Иран неће испустити овај моћни маљ из руку, и да ће овај пролаз, који спаја нафтом богати Персијски Залив са остатком света, остати под њиховом контролом као једина реална стратешка карта коју ова теократска диктатура има у односу на остатак света.
Хелеспонт, данас познат као Дарданели, представља древни морски пролаз који повезује Егејско и Мраморно море. Кроз историју је имао непроцењив стратешки значај, јер онај ко га контролише диктира приступ целом црноморском басену. Приступ Истанбулу и региону чини овај пролаз кључним у геополитичким играма.
Одмах на њега надовезује се Босфор, уски мореуз који спаја Мраморно са Црним морем и раздваја Европу од Азије. Овај пролаз је срце Истанбула и одувек је био кључна тачка за трговину између источне Европе, Медитерана и остатка света. Пловидба кроз Босфор је изузетно захтевна због јаких струја и оштрих кривина, што га чини једним од најтежих природних пловних путева. Добар део моћи које Турска пројектује лежи баш у контроли ова два пролаза. Катастрофална политика коју Ердоган води одавно би одвела ову муслиманску земљу у пропаст да нема контроле ова два пролаза. Ово је типичан пример како географска позиција може да компензује за неспособност друштва да направи прогресивне кораке.
Владимир Ђукановић: Стране директне инвестиције. Зашто Србија гризе руку која је храни?
Са друге стране, Суецки канал је грандиозни вештачки подухват у Египту који спаја Средоземно и Црвено море. Његово отварање у деветнаестом веку револуционарно је променило глобалну трговину, омогућивши бродовима да избегну дугу и опасну пловидбу око југа Африке. Без овог канала, путовање између Европе и Азије трајало би недељама дуже, уз знатно веће трошкове транспорта робе. Египат би само због овог канала морао имати далеко већу улогу на светској политичкој сцени, али авај, ништа од тога. Диктатура, полу-писмено и затуцао становништво су превелики терет за било какав напредак упркос могућности да се овај пролаз даље развије и постане још битнији у глобалној трговини.
Сличну револуцију на западној хемисфери донео је Панамски канал, инжењерско чудо које директно повезује Атлантски и Тихи океан. Пресецањем Панамске превлаке, комерцијални бродови више нису морали да путују кроз смртоносне олује око рта Хорн на самом југу Јужне Америке. Овај канал користи сложен систем преводница које подижу и спуштају бродове до нивоа пространог вештачког језера Гатун. Преко 20% БДП-а ове земље долази од бродарина које ова земља наплаћује.
Враћајући се на Блиски исток и Африку, долазимо до пролаза Баб ел-Мандеб, чије име у преводу са арапског значи Врата суза. Овај стратешки теснац одваја Јемен на Арапском полуострву од Џибутија и Еритреје на рогу Африке, спајајући Црвено море са Аденским заливом. Баб ел-Мандеб је неопходан за сав поморски саобраћај који се креће ка Суецком каналу или долази из њега. Његова географска позиција чине га изузетно осетљивом тачком за глобалну енергетску безбедност и контејнерски транспорт. Овај пролаз контролишу Хути из Јемена, који су ирански савезници. Шушка се да ће, ако САД и Израел поново крену са нападима на Иран, и овај пролаз бити затворен и стављен под контролу Хута. То је сада скоро неминовно јер су Иранци демонстрирали колико је данас лако, уз помоћ дронова, имати контролу над уским морским пролазима. Сва војна сила света је у овом случају немоћна јер један дрон од $20.000 може да направи вишемилионску штету. Ако Хути затворе овај пролаз, цена нафте би могла да достигне $150 по барелу и по тој цени глобални економски раст би био угрожен.
Коначно, Малајски мореуз представља најважније и најпрометније поморско уско грло у целој Азији. Смештен између Малајског полуострва и индонежанског острва Суматра, он је главна артерија која повезује Индијски и Тихи океан. Кроз овај дугачки теснац свакодневно пролази огроман део светске трговине, укључујући готово сав увоз енергената за велике азијске економије. Због плитких вода и физичких сужења, Малајски мореуз је подложан загушењима, али и традиционалним претњама попут пиратства.
Свих ових седам поморских пролаза заједно чине незаменљиви крвоток глобалне економије, без којег би модерни свет и међународна размена стали. Идеја слободних мора је један од највећих успеха човечанства и има значајан утицај на раст глобалне економије. Самим тим има огроман утицај на стандард живота милиона људи.
Из илустрације се јасно види огроман раст из деценије у деценију. Наш модеран живот, где конкурентна роба долази са разних страна света, је немогућ без морског јефтиног превоза. Сваки значајан ударац на овај систем представља ударац за све нас.
Зато, поред све халабуке, овај рат у Ирану не представља проблем за финансијски свет. Цене капитала током рата вам све говоре: тресла се гора родио се миш. Све стране су схватиле да су ризици од стварних блокада огромни и да зато не могу да потрају. Проблеми које би изазвали угрозили би животе милиона људи на планети, нарочито најсиромашнијих слојева, и изазвале гнев милиона.
Извор: Фејсбучење
