Piše: Vladimir Đukanović
Strane direktne investicije su u Srbiji u prvih osam meseci ove godine pale za 54% u odnosu na isti period prošle godine. Taj drastičan pad je posledica duboke političke krize unutar zemlje, kao i loše ekonomske situacije u Evropskoj Uniji, najvećem trgovačkom partneru naše zemlje.
Investitori ne vole neizvesnost. Politička, fiskalna i monetarna stabilnost su uslovi za investitore da se odluče da deo svoje ekonomske budućnosti povere nekoj zemlji. Za zemlje u razvoju, kao što je Srbija, strane investicije su ključ razvoja. Dosta je dušebrižnika koji su kritikovali strane investitore, njihov način rada i odnos prema radnicima.
Skoro 70% svih stranih investicija dolazi iz Evropske Unije. Sve te kompanije posluju po uređenim zapadnim zakonima i iste poštuju i kod nas. Većina istraživanja i upitnika, kao onaj koji sprovodi firma Infostud, pokazuju da su zaposleni zadovoljniji radom u stranim kompanijama nego u domaćim. Četvrtu godinu za redom, najbolja kompanija, prema oceni Top Employers Institute, za radnike u Srbiji je Hemofarm. U ocenjivanje ulaze razni faktori, od visine plate, odmora, i drugih beneficija.
Medijski spinovi, kao i laži sa društvenih mreža, su napravili veliku štetu Srbiji kao investicionoj destinaciji. Priče o nošenju pelena, i torturi jadnih srpskih radnika su glupost i laž, kao da svaka osoba jednostavno ne može da da otkaz u bilo kojoj kompaniji. Drugo je priča vezana za migrante koji su zaposleni u kineskim kompanijama. Oduzimanje pasoša, dugi radni sati, kao i neadekvatni uslovi stanovanja su česta praksa jer su migranti lak target za kriminalne organizacije. Činjenica da se naši istražni organi ne bave dovoljno ovim problemom je neka druga tema.
Poslednja dva projekta koja su zaustavljena u Srbiji su izgradnja na lokaciji Generalštaba, i projekat Rio Tinto. Prvi je zaustavljen jer je investitor, Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, odustao od izgradnje jer se sumnja da su srpski zvaničnici prekršili zakon kako bi obezbedili uslove da se ovaj projekat ostvari. U svakom slučaju vest je odjeknula širom sveta među investitorima. Tramp ne silazi sa naslovnica raznih medija, i sve vezano za njega je vest. Svi se pitaju zašto ste uopšte predlagali projekat ako je toliko komplikovan za realizaciju. Ne očekujte u dogledno vreme ni bitne investitore u nekretnine niti u hotele u Srbiji. U Vašingtonu se pitaju: kako to da se naši projekti miniraju u Srbiji, a ruski i kineski prolaze bez problema, bez medijske pompe, a i bez hiljada protestanata.
M. K. Badrakumar: Iran se opredelio za osvetu dugog trajanja
Sledeća vest je da je Rio Tinto zaustavio projekat Jadar jer u poslednjih par godina nije dobio dozvole koje su institucije Srbije trebalo, po ugovoru, da im izdaju. Projekat je, u terminologiji investitora, stavljen „na policu“. Nagađa se da veći deo tima napušta projekat u okviru sveobuhvatne revizije troškova i ostaće samo kostur koji održava pravni status projekta. Zašto to rade? Pa zbog pravnog kontinuiteta koji će iskoristiti na sudu, ako dođe do tužbe za nadoknadu štete. Izvori koji si bliski projektu i raspolažu informacijama navode da bi odštetni zahtev mogao ići do $1,5 milijarde.
Sama investicija je bila u visini od $2,5 do $3 milijarde, što je značajan deo godišnjih investicija koje Srbija privuče. Ali je još bitnije da je, prema istraživanju Ergo Strategy Group, dodatnih investicija nakon početka realizacije projekta Jadar, trebalo biti oko $6,2 milijarde. Rio Tintu je ovo došlo kao kec na deset: uložili su u druge lokacije eksploatacije litijuma.
Najvažnija akvizicija je Rincon litijumski projekat u Argentini. Rio Tinto je prvo ušao kao vlasnik manjinskog udela, a zatim je 2022. godine preuzeo projekat u potpunosti. Rincon se nalazi u argentinskoj provinciji Salta i zasniva se na eksploataciji litijuma iz slanih rastvora (brine), što je tehnološki i politički znatno „tiša“ opcija od klasičnog rudarenja čvrste rude. Taj projekat je danas ključni stub Rio Tintove litijumske strategije i već je ušao u fazu komercijalne proizvodnje sa planovima za značajno širenje kapaciteta tokom druge polovine decenije. Samo zbog ovog poteza njima je Jadar sada poslednja rupa na svirali.
Drugi potez dogodio se prošle godine, kada je Rio Tinto kupio kompaniju Arcadium Lithium, nastalu spajanjem Allkem-a i Livent-a. Time nije kupljen jedan rudnik, već čitav portfolio litijumskih resursa, uglavnom u Južnoj Americi i Australiji. Ova akvizicija je strateški izuzetno važna jer je Rio Tinto praktično preskočio godine razvoja i preko noći postao jedan od najvećih globalnih igrača u litijumu. Ponovo smo, kao mnogo puta do sada u istoriji, ispali ekonomski magarci. Zašto se ljudi čude našoj ekonomskoj poziciji u Evropi, nikada mi neće biti jasno.
Blokiranje ovog projekta je bio sveobuhvatni društveni proces. Država ne ispunjava ugovorne obaveze, opozicija pljuje projekat, a građani protestuju. A na Zapadu budale, znaju da se sve to eto slučajno pogodilo. Dok se drama oko Rio Tinta dizala na svakom nivou, novi kineski rudnik Čukaru Peki kod Bora je prošao bez ijedne začkoljice: dozvole došle pre vremena, lokalna zajednica u ekstazi, a protesti ni u najavi. Nacionalne mobilizacije protiv ovog projekta nije bilo, mediji nisu bili na platnom spisku, a velikih eksperata koji su nam objasnili da će Jadar zagaditi vodu celoj Srbiji ni na pomolu.
Retki minerali su do pre samo desetak godina bili tema rezervisana za stručne časopise, geološke institute i uski krug ljudi koji su pratili kinesku industrijsku politiku. Danas su postali jedna od centralnih političkih i ekonomskih tema sveta. Razlog je jednostavan: bez litijuma, kobalta, nikla, grafita, neodijuma i cele grupe takozvanih kritičnih sirovina ne postoji energetska tranzicija, nema električnih automobila, nema baterija, nema vetroturbina, nema vojne tehnologije, a ni veštačke inteligencije i data-centara. Retki minerali više nisu „retki“ u geološkom smislu, ali je borba postala geopolitička, i samim tim opasna.
Decenijama je Zapad svesno odustajao od rudarenja ovih sirovina. Razlozi su bili jasni: ekologija, visoki troškovi, lokalni otpor, ali i komforna pozicija u kojoj je Kina preuzela prljavi deo posla. Dok su se u Evropi i Americi zatvarali rudnici i slavili zeleni standardi, Peking je gradio lance snabdevanja, subvencionisao preradu i postepeno uspostavljao gotovo monopolsku kontrolu nad ključnim fazama procesa. Danas Kina ne samo da vadi značajan deo retkih minerala, već kontroliše preradu istih. Takođe su dominantni u proizvodnji komponenti sa visokom dodatom vrednošću. To je strateška prednost koja se ne vidi na prvi pogled, ali se brutalno oseća u krizama. Trampove carine su prošle skoro svuda, ali su kod kineza udarile u zid retkih minerala. Na kraju je pao kompromis u kom je Kina ispala dominantna.
Prelomni trenutak za promenu zapadne politike nije bila ekologija, već geopolitika. Pandemija, rat u Ukrajini, sankcije Rusiji i otvoreni trgovinski rat sa Kinom razotkrili su koliko je zapadna ekonomija ranjiva kada zavisi od Kine. Odjednom su isti oni prljavi rudnici koji su godinama bili „neprihvatljivi“ postali pitanje nacionalne bezbednosti. Evropska unija je donela Akt o kritičnim sirovinama, Amerika je kroz Inflation Reduction Act počela da masovno subvencioniše domaću proizvodnju, a retorika o „strateškoj autonomiji“ zamenila je raniju dogmu o globalizaciji bez granica. Ekologija nije nestala iz priče, ali je jasno potisnuta u drugi plan kada se sudari sa industrijskim opstankom, ekonomskom dominacijom i životnim standardom.
To je naša stara boljka: vreme i situacija se promene, a mi i dalje teramo staru priču. EU je stavila preko 20 projekata širom kontinenta pod „stratešku klauzulu“, što znači da su prioritet svih prioriteta. Jadar je jedini projekt na Balkanu koji je na tom spisku. Amerika je još pre nekoliko godina promenila ploču kroz novu strategiju koja se zove National Blueprint For Lithium. Pročitajte šta planiraju pametne države i kako to planiraju da ostvare.
Ali sve je ovo sada uzaludna priča. Poruka zapadnim investitorima je kristalno jasna: niste dobrodošli. Da ste NIS ili Zijin, i da dolazite iz diktatorskih zemalja, koje su bliže srcu našem političaru i sugrađaninu, nema zime. Ali pošto dolazite sa zlog zapada mrrrrš tamo.
Izvor: Fejsbučenje
