Пише: Владан Алимпијевић
Бугарска, најсиромашнија и званично најкорумпиранија држава Европске уније, од 1. јануара 2026. биће 21. чланица еврозоне. Влада обећава да ће камате на кредите у еврима бити ниже, а стране инвестиције веће. Обични грађани страхују од словачког и хрватског сценарија увођења заједничке валуте, када су кроз “заокруживање” цене роба и услуга скочиле за 30 одсто, а инфлација била и остала највећа у ЕУ.
Одлуку Савета министара финансија Европске уније да је Бугарска испунила све услове за улазак у еврозону у јануару 2026. године, неколико десетина грађана у Софији дочекало је у протестима за одбрану домаће валуте лев (лав). У влади постоји већина која подржава увођење евра, али је, према истраживањима агенције Алфа рисерч из Софије, чак 44 посто грађана против. „Еврозона је најгора ствар која у овом тренутку може да се догоди Бугарима, јер ми смо већ потчињена територија“, каже једна од демонстранткиња испред зграде парламента.
Лидер опозиционе проруске партије Оживљавање Костадин Костадинов позива на наставак протеста и тврди да владина већина није јединствена каквом се представља. „Читав свет и цела Европа су схватили да бугарски народ пружа отпор овом присилном уласку у еврозону“, истакао је Костадинов.
Али некадашња најсиромашнија држава Варшавског пакта, за 35 година затворила је круг евроатлантских интеграција: У НАТО-у од 2004, у ЕУ од 2007. У Шенгенском споразуму од 2025, а од идуће године са евром као једином валутом.
Бугарска поскупљује руски гас, Београд и Будимпешта љути на Софију
Скептици се питају да ли ће Бугарска увести евро и ако њена садашња влада падне пре 1. јануара 2026. Тај страх није без основа. После седам изборних циклуса за три и по године, премијер Росен Жељазков предводи мањинску владу коју чине проруска Бугарска социјалдемократска парија и проевропски националисти из ГЕРБ-а, а чији опстанак заправо зависи од гласова турске мањинске партије Права и слободе. Уз то је председник Румен Радев отворено проруски оријентисан, а о увођењу евра се не изјашњава.
„Након одлуке парламента у јулу и одлуке Европског савета, пут ка евру је већ фиксиран и не зависи од опстанка владе”, уверавао је прошле недеље Бугаре Кристијан Линднер, бивши немачки министар финансија.
Евро је и до сада био главна валута за спољну трговину Бугарске и резервна валута у земљи.
„Очекује се да увођење евра доведе нове стране инвеститоре, а нестаће и трошак курсних разлика, који је до сада оптерећивао привреду и грађане. Наравно, и путовања у друге земље еврозоне биће олакшана, као и долазак страних туриста”, каже за НИН Весела Кисјова, главна уредница Бугарске телевизије.
Предности и мане евра
Земље у еврозони имају ниже камате на кредите, јер инвеститори виде евро као стабилну валуту, што би значило и ниже трошкове задуживања државе. По монетарној теорији, Бугарска би требало да буде привлачнија за стране директне инвестиције, али грађани страхују од скока цена, већ виђеног у другим земљама које су са националне валуте прелазиле на евро.
“Не мислим да ће доћи до значајног скока цена, јер о томе, чини се, постоји општа друштвена сагласност. Влада води кампању да до повећања цена роба и услуга због увођења евра не дође, али постоје неки други разлози који ипак могу да доведу до поскупљења: недавно је дошло до значајног повећања плата у неким државним установама, највише у Софији, али и у сектору безбедности, односно војсци и полицији. Тај скок плата, које су за бугарске прилике врло високе, извршиће инфлаторни притисак и погурати цене, али то нема везе са увођењем евра”, каже Весела Кисјова.
Скоро сваки други грађанин Бугарске је скептик према увођењу евра, и очекује да ће од 1. јануара живети још горе, показало је истраживање „Галуп интернешенел Балкан“. Посебно су уплашени пензионери и најсиромашнији. Подршка евру далеко је већа међу привредницима, чак 66 одсто.
Бугарска влада обећава да ће интервенисати у случајевима неоправданог повећања цена. Национална агенција за приходе, Комисија за заштиту потрошача и Комисија за заштиту конкуренције закључиле су споразум о координисаној акцији против нелојалних трговаца. Цене, посебно основних прехрамбених производа, биће под сталним надзором, а уколико се утврде прекршаји, могу се изрећи казне до 25.000 евра или десет одсто од прошлогодишњег промета.
Заговорници евра истичу да би у случају финансијских потреса изазваних енергетском или банкарском кризом, Бугарска, као чланица еврозоне, могла да рачуна на подршку Европске централне банке и да би имала приступ фондовима Европског механизма за стабилност.
Нико од аналитичара, међутим, не одбацује сценарио скока цена и све пратеће проблеме који иду са губитком монетарне контроле, која је до сада омогућавала кројење буџета према политичким притисцима, без обзира на реалне могућности. Од сада нема штампања пара.
Трговци спремни
Трговине у Бугарској већ су истакле двојне цене, у левима и еврима. То ће бити обавезно од 8. августа. Од 1. јануара 2026. године, биће само један месец у коме ће се плаћања моћи вршити у обе валуте. Кусур ће бити враћан у еврима. Током првих шест месеци од датума увођења евра, банке бесплатно, у неограниченој количини, мењају новчанице и кованице из лева у евре по званичном курсу.
Бугарска поскупљује руски гас, Београд и Будимпешта љути на Софију
Кредитни консултанти упозоравају да 1. јануара треба проверити активне кредите, мада тврде да већих промена каматних стопа неће бити.
У међувремену, док не стигне евро, према истраживању БТВ, цене хране у Бугарској већ расту, а држава тврди да то није тачно (осим код трешања и јагода) и да је то можда део руске пропаганде! Ако цене хране наставе да расту, што је вероватно последица економског раста, многи људи би могли да криве евро за то, иако то није тачно.
Бугарска влада покушава да парира дезинформацијама око евра чињеницама. На пример, аргументом да до сада ниједна земља није осиромашила увођењем евра, а Французи, Немци или Италијани нису изгубили свој идентитет након што су напустили своју националну валуту.
Чињеница је да ће се Немачка или Холандија, према здрављу својих финансија, далеко више питати у монетарној политици Централне европске банке од Бугарске. Могуће и да ће неке одлуке бити доношене на штету оних који лакше троше, а имају ниску продуктивност.
Бугарска привреда расте већ 11 година, али споро и све више заостаје за Европом. Скоро 40 посто Грка мисли да је евро донео штету њиховој земљи. За марком и даље пати 20 одсто Немаца. Бугари, ако им лоше крене од следећег 1. јануара, сигурно ће кривити своју елиту да им је наметнула евро, јер то њима користи. И неће бити сасвим у криву.
Извор: НИН
