(Фото: Глас Америке)
Подгорица — Влада Црне Горе усвојила је информацију о пројекту „Европа сад“, који како је казао премијер Здравко Кривокапић “даје највећу шансу онима који најмање имају”.
Црногорски премијер саопштио је да је “Европа сад пројекат који “враћа систем на доминацију социјалне правде и достојанствен живот свих грађана“. Он је, на конференцији за новинаре, рекао да је пројекат рађен више од шест мјесеци и “тестиран најбољим моделом који је препоручио ММФ”. “Пројекат даје највећу шансу онима који најмање имају. Најнижа цијена рада по овом моделу је 450 еура, али да би се дошло до усаглашавања и прихватања од стране свих онда је и порез јединствен и најмањи у овом дијелу Европе. Оптерећење послодаваца је 20,4 одсто “, рекао је премијер Кривокапић.
Он је саопштио да очекују дефицит буџета који ће „можда бити и мањи од три процента, као и да ће јавни дуг бити смањен на 76 или 78 одсто”.
Према његовим ријечима, Црна Гора је до сада имала пореско оптерећење које је било једно од највећих у региону и најниже минималне зараде. Велики проблем био је, наводи Милатовић, огроман удио сиве економије на тржишту рада. Милатовић је рекао да је реформа “Европа сад” управо због тога покренута, те да има четири циља.
“Први циљ је повећање животног стандарда свих грађана. Други циљ је унапрјеђење пословног и инвестиционог амбијента.Трећи циљ је смањење сиве економије на тржишту рада.Четврти циљ је да економски модел буде одржив и инклузиван у односу на оно што смо имали до сада”, рекао је Милатовић.
Министар финансија и социјалног старања, Милојко Спајић истакао је да је Црна Гора пребродила тешку кризу и изазовну ситуацију и казао да ће “Црна Гора сигурно бити најбрже растућа економија у региону и Европи “.
“Мислим да је реформа положила испит и да сама по себи, без других ефеката, има назнака да буде потпуно одржива и можемо је назвати фискално неутралном, а у будућности ће нарочито дати резултате. Минимална нето зарада је била 250 еура. Пораст на 450 је практично дуплирање за најугроиженије радно становништво. Просјечна нето зарада ће уз разна усклађивања порасти на 700 еура до краја 2022.“, објаснио је Спајић.
Спајић је, такође, саопштио, да ће се Црна Гора “трансформисати у државу која ће имати најмање пореско оптерећење на рад у региону”.
“И Швајцарска има око 21 одсто, али су код њих приватна здравствена осигурања, а код нас ће оно ићи на терет државе. Као једна од кључних ствари јесте смањење незапослености чему би требало да допринесе смањење оптерећења на послодавце”, казао је Спајић и додао да би “велика већина становништва имала повећање зарада које је преко 20 процената”.
“Статички утицај на буџетски биланс само ове мјере био би 35 милиона еура. Привреда ће имати ефекат преко 200 милиона еура. Добили смо резултат да би од друге године имали раст 18 милиона еура по приходима буџета. Мјера је у суштини фискално позитивна и средњерочно ће имати врло добар учинак на економски раст и дефицит буџета “, казао је Спајић.
Министар Спајић тврди да је посриједи “антипопулистичка мјера која је прошла различите филтере у и ван земље”.
Спајић је као кључно питање навео подршку у Скупштини, али додао да је “из неформалне комуникације са парламентарцима закључио да су свјесни да су послодваци, социјални партнери пристали на овакву реформу” .
“Ово је аполитична реформа, ово није социјална, већ реформска мјера, од 2023. и фискално позитивна за наш буџет. Не треба то да ускратимо људима због наших политичких превирања”, поручио је Спајић.
На питање новинара како ће планирана реформа бити имплементирана у приватном сектору и „ко ће натјерати приватнике да повећају плате радницима“, дражвни секретар Бранко Крвавац објаснио је да су рјешења за то већ предвиђена Општим колективним уговором. Он је нагласио да ће “уз имплементацију свих мјера бити повећан и инспекцијски наџор”.
Уколико добије подршку Скупштине Црне Горе, Пројекат „Европа сад“, требало би да ступи на снагу 1. јануара наредне године. Спајић је, на конференцији за новинаре, рекао и да ће Нацрт закона о буџету за 2022. бити предат Скупшини у понеђељак 15. новембра.
Сања Новаковић
Извор: Глас Америке
