Пише: Вилијам Шрајвер
Неминовни сумрак Америчке империје довео ју је до свог судбоносног парадокса. Пред њом је двојак избор: да поведе рат и пропадне — или да га не поведе, а ипак пропадне. Ово су карте које су на столу:
Кина
Ни Јужна Кореја, ни Јапан не желе да имају било шта са ратом против Кине. Једино су Филипини остали довољно наивни — или довољно потчињени — да се придруже том авантуризму. Американци су, како се чини, повукли још једну бригаду из Јужне Кореје. И наставиће с тим. Добро знају — и не могу да не знају — да би Сјеверна Кореја, ако се на то одлучи, могла убрзо покорити читавo Корејскo полуострво. Кина и њена приoбална мора налазе се на другом крају свијета, док њене одбрамбене могућности из дана у дан постају све моћније. Она своје воде не брани — она њима господари. Пентагону мора бити јасно: уколико дође до оружаног сукоба са Кином у западном Пацифику, логистика ће бити немогућа мисија. То једноставно не може да се изведе. Свако ко мисли супротно, боље да се врати елементарној математици.
Иран
Кад је ријеч о рату с Ираном, цјелокупна географија је против Сједињених Држава. Иран је изразито планинска земља, која је током хиљада година научила како да те планине претвори у свој најјачи одбрамбени бедем. Преживио је многе освајаче — и увијек изнова показао да зна како да се брани. У стању су да изведу војску од милион људи, пристојно опремљену и обучену. У 21. вијеку савладали су умјеће изградње дубоких, тешко утврђених тунела у планинским масивима — склоништа која представљају праве тврђаве у срцу стијене.
Технолошки, Иран је далеко напреднији него што већина свијета схвата. У домену ракетних система, како офанзивних тако и дефанзивних, достигли су импресиван ниво. За САД представљају знатно већи изазов него што су то били Јеменци у посљедњих годину и по. И заиста, у способностима пројекције силе на даљину, Иран се појављује као готово равноправан противник.
Америчка морнарица би могла дјеловати у јужном Црвеном мору, Аденском заливу, Оманском заливу, Ормузком мореузу и Персијском заливу — али само уз огроман ризик. Свака америчка база у региону налази се дубоко у домету иранских ракетних удара. Америчка морнарица врло јасно показује да није у стању да обезбиједи морску логистику ка Персијском заливу. Недостају им и бродови за транспорт тешког терета, и капацитет да те бродове заштите. Па они не могу ни Баб ел-Мандеб да отворе!
Русија
Са географског и логистичког становишта, једини рат који је уопште замислив јесте онај у Украјини — против Русије. САД, макар, већ имају војне базе и стациониране снаге у Великој Британији, Њемачкој, Пољској, Румунији, Финској и у балтичком фантасмагоричном „чивава-свијету“ — као и оно што је до сада служило као релативно поуздана логистичка артерија ка свим тим подручјима. Наравно, питање је колико би такво стање могло опстати у условима правог рата — то је већ друга прича.
Јер, знате, Руси су сада без икакве сумње најборбенија и најискуственија војна сила на свијету — бар кад се рат води на њиховом прагу. Дакле, ако сте империја која мисли да јој је потребан рат како би бар на кратко обновила свој значај и привид старе славе… е, онда су вам ово опције.
Sic transit gloria mundi — Тако пролази слава свијета.
Вилијам Шрајвер (William Schryver) је амерички софтверски инжењер и публициста из Сидар Ситија, Јута, активан на платформи Substack под псеудонимом „imetatronink“, где објављује текстове о геополитици, историји, економији и војним питањима.
Извор: Substack
