(Фото: Данас)
Ово може бити један од најинтелигентнијих и најморалнијих поступака из репертоара церемонија – који су нам овдашњи политичари приредили. Церемонија је најчешће само форма коју навика гура увјек у истом правцу. А као таква – постаје доказ огуглалости и кратковидости народних вођа. Све једно те исто, на исти начин и на истом мјесту – да се, не дај Боже, не ризикује каква грешка! Отуда, рецимо, не памтимо – кад је неко од балканских политичара дошао у Србију да ода почаст убијеном премијеру Ђинђићу. Ђинђић је заборављен. Заборављен јер је неупотребљив. Неупотребљив за параду јуначења, националног таламбасања, да-комшији-цркне-крава концепта и сл.
То што је Здравку Кривокапићу мјесто страдања философа- визионара била прва станица његовог доласка у Србију је вишеструко значајан потез. Ресетовао је и скренуо пажњу јавности са уобичајних шаховских отварања на давно заборављеног Краља који се свјесно жртвовао да би ова балканска партија могла колико-толико да потраје. И тако је начинио снажну асоцијацију на сопствени концепт политике, онај саможртвени, амфилохијевски који га је и увео међу политичаре.
Показао је да у Србији види узор и подстрек … а да то не мора имати везе са клинчом у који га је ухватио снс-овски ”српски свет”. Па чак и ако је између редова послао поруку да Србија није имала већег и бољег политичара од покојног Ђинђића на овамо – нека се нико не љути. Ђинђић је европски прихватљив образац балканске демократије чија проливена крв има неупоредиво већи ауторитет од свих који су дошли послије њега.
Обрачун са криминалом, полу-свијетом и примитивизмом, те истицање нашег мјеста у Европи је најпожељнија агенда коју може имати неко од лидера са ових простора, а најбоље се свједочи пред Ђинђићевом спомен-плочом управо у данима када неке штакорске снаге извиру из канализација цивилизације и траже ослобођење онога који је пуцао на Ђинђића.
Кривокапићеву Владу љуљају сви могући, домаћи и страни, знани и незнани вјетрови. Готово да јој нико не даје шансе да преживи сопствену годишњицу рада. Међутим, с обзиром да се зна ”ко се овдје пита” и ”чија је задња” у свакој нашој представи, др Здравко је вијенцем пред сјенима др Ђинђића послао поруку судијама у вар-соби да је спреман да игра и продужетке и поновљене утакмице. И то је учинио са терена у гостима, са мјеста гдје му највише раде о политичкој, премијерској глави.
Па још кад чујемо колико је ДПС погођен овим премијеровим поступком – можемо бити сигурни да је популарни ”Здравињо” опет, по ко зна који пут, једним дриблингом избацио, истовремено, из тежишта комплетну противничку одбрану – или, ако хоћете, екстремисте свих полова.
