Разлика између препоруке и наредбе лежи у вашој спремности да не прихватите оно што вам се нуди, уз свијест о послиједицама које то носи – препорука коју нисте у стању да одбијете није препорука него наредба, а тај ко вам је даје није страни партнер него колонијални газда. Ако политичка елита једне државе никад не покаже способност да се – у име онога што та иста елита, након тешке делиберације, дефинише као национални интерес – супротстави налозима страних партнера, шта нам вриједи таква држава и таква елита?
Сувереност кошта. Као што нема бесплатног ручка, тако нема ни минимума аутономије у одлучивању о сопственој судбини без спремности да се, у тренутку који то захтијева, та аутономија брани.
То је, у демократском друштву, темељни задатак изабраних представника грађана. Ако не вјерујете да је у Црној Гори то данас могуће, онда суверена државност као оквир друштвеног уређења напросто није за вас. Хоћемо ли бити држава или колонија – хоћемо ли имати партнере или газде – ствар је, у крајњем, политичке воље.
Феђа Павловић
Извор: Фејсбук
