Ponekad mi se čini da ništa nije strano kao bliska prošlost. Sredina 80-setih je bila neko vreme pre ogromne tehnološke revolucije. Kada sam otišla u London i nastavila da pišem poeziju svoje radove nastavila sam da šaljem Jugoslovenskoj periodici, čak sam i intervjuisala neke engleske književnike za zagrebački „Kvorum“, trudila sam se da održim tu vezu, ali je veza bila bolno spora
Gostovanje nagrađivane književnice Vesne Goldsvorti sinoć na „Trgu pesnika“ u Budvi, u okviru 37. festivala Grad teatar bilo je posebno posećeno, budući da je ovo, ujedno, njeno prvo predstavljanje u Crnoj Gori. Moderatorka večeri bila je profesorka Božena Jelušić koja je na samom početku primetila da je Vesna Goldsvorti literarni Novak Đoković i ponos na ovim prostorima.
Vesna Goldsvorti, rođena u Beogradu koja od 1986. živi u Velikoj Britaniji, gde je doktorirala i gde radi kao redovni profesor engleske književnosti i kreativnog pisanja na univerzitetima u Ekseteru i Istočnoj Angliji otkrila je budvanski poklonicima svoga staralaštva, pored ostalog, da je gledala poslednji meč na Vimbldonu.
-Gledala sam meč u jednoj kafani u zapadnom Londonu i mislila sam da će biti puno naših ljudi, a zapravo je bilo puno Bugara. London je potpuno iščašeno mesto, kazala je ugledna autorka i osvrnula se na prošli period, odnosno vreme kada je odlazila za London:
-Ponekad mi se čini da ništa nije strano kao bliska prošlost. Sredina 80-setih je bila neko vreme pre ogromne tehnološke revolucije. Kada sam otišla u London i nastavila da pišem poeziju svoje radove nastavila sam da šaljem Jugoslovenskoj periodici, čak sam i intervjuisala neke engleske književnike za zagrebački „Kvorum“, trudila sam se da održim tu vezu, ali je veza bila bolno spora. To je vreme kada nije postojao internet već sve šaljete poštom i mesecima ne znate da li je nešto objavljeno. Veze su bile spore, ja u „Gvozdenoj zavesi” opisujem upravo to vreme. Tu je čovek stranstvovao mnogo više i bio odsečen od maternjeg jezika, a samim tim se postepeno uključite u drugi jezik. Mene često nazivaju bilingualnim piscem, ali to podrazumeva potpuno paralelno postojanje dva jezika u glavi pisca. To u mojoj glavi nije baš tako, neke stvari znam samo na engleskom, dok neke druge znam samo na srpskom. Nesavršen postaje i jedan i drugi. U poslednje vreme sam počela više da pišem na maternjem jeziku jer sam se plašila da ga ne izgubim.
Borka Golubović-Trebješanin
Izvor: Politika
