Zamak Šenonso nalazi se u blizini istoimenog seoceta u centralnoj Francuskoj, u dolini reke Loare, i smešten je doslovno iznad njene pritoke – reke Šer. U francuskom zamku Šenonso, na prvom spratu, ispred sobe Katarine Mediči nalazi se flamanska tapiserija džinovskih proporcija na kojoj je prikazan Kosovski boj.
Prema rečima tamošnjeg kustosa, francuska kraljevska kuća naručila je ovu basnoslovno skupu tapiseriju sa srpskim motivom zbog toga što se na Kosovu odigrala najvažnija bitka u srednjem veku u Evropi.
Zamak Šenonso, u francuskom originalu “Château de Chenonceau”, nalazi se u blizini istoimenog seoceta u departmanu Endr i Loara u centralnoj Francuskoj, u dolini reke Loare, i smešten je doslovno iznad njene pritoke – reke Šer. Posle Versaja, ovo je najposećeniji dvorac u domovini galskih petlova, te ga tako godišnje poseti oko 800.000 turista.
Njegova istorija počinje u 13. stoleću, ali je prvobitna građevina spaljena 1412. godine zbog pobune plemićke porodice Markes koja je bila njegov vlasnik. Žan Markes ga je obnovio par decenija kasnije, ali ga je njegov naslednik prodao Tomasu Bojeru, dvorskom nadstojniku kralja Šarla VIII početkom 16. veka. On je srušio zamak i sagradio potpuno novi za šest godina, a radove je mahom nadgledala njegova supruga Katrin Brisone.
Zbog neplaćenih dugova kruni, kralj Fransoa I Valoa je konfiskovao zamak 1535. godine, a desetak godina kasnije kralj Anri II ga je ponudio na dar svojoj ljubavnici Dijani de Poatje. Ona je 1555. godine naložila da se sagradi lučni most koji će zamak spojiti sa drugom obalom reke Šer, a nadgledala i gradnju vrtova…
Tokom Prvog svetskog rata zamak je služio kao bolnica, a tokom Drugog je bio bombardovan i od strane Nemaca i od strane saveznika. Služio je kao ruta za bekstvo iz nemačke okupacione zone na drugu obalu na kojoj je bila kvislinška vlast, malo labavija. Posle rata je ponovo restaurisan.
Zbog toga što su žene odigrale ključnu ulogu u njegovom nastanku i razvitku, i u njegovoj istoriji uopšte, često se naziva i “damskim dvorcem”.
Njegova magična lepota i činjenica da se nalazi iznad reke, nije jedini razlog zbog koga ga spominjemo. Naime, ispred sobe Katarine Mediči na prvom spratu nalazi se flamanska tapiserija džinovskih proporcija na kojoj je prikazan Kosovski boj.
Naš istoričar dr Boško Bojović – profesor vizantologije na Sorboni i član Evropskog društva kulture – pri poseti ovom zamku nije krio svoje oduševljenje kada je naleteo na za našu javnost, kako običnu tako i stručnu, praktično nepoznato umetničko delo koje se tiče direktno nas i koji pokazuje duboke kulturne i psihološke veze Srba i Evrope.
Srbi su od 15. veka u toj priči, između dve vatre, u kojoj se nekada potone, a nekad ispliva, ali to nije razlog da potcenjujemo sami sebe. To sam shvatio kada sam video ogromnu tapiseriju iz 16. veka sa predstavom Kosovskog boja u francuskom kraljevskom dvorcu Šenonso.
Pitao sam kustosa zašto je francuska kraljevska kuća naručila basnoslovno skupu tapiseriju sa srpskim motivom, a on je odgovorio da se na Kosovu odigrala najvažnija bitka u srednjem veku u Evropi. To u priličnoj meri demantuje našu istoriografiju, koja u svom “pozitivizmu” Kosovsku bitku stalno nastoji da demistifikuje, bacajući tako i dete sa prljavom vodom.
Izvor: Opanak.rs
