Више од 200 година након што су однете из најсветијег културног обележја Грчке и без церемоније отпремљени у Велику Британију, помен древних скулптура Партенона и даље код огромне већине Грка изазива огорчење
У Великој Британији ове скулптуре зову Елгинов мермер.
Тешко да би их било ко овде у Грчкој тако назвао.
Скулптуре Партенона су речи које се употребљавају како би се побиле британске тврдње о власништву над древним благом за које се овде скоро неподељено сматра да их је узео лорд Елгин у безосећајном чину империјалистичке крађе.
У вреви централног дела Атине постоји консензус међу онима са којима сам разговарао, било да су стари или млади.
„Будимо поштени – скулптуре припадају Грчкој, зар не?“, рекла ми је 21-годишња Мелина Петру која се обучава да постане пилот.
„Оно што је премијер (Кирјакос Мицотакис) рекао о Мона Лизи био је прави пример. Половина слике би била у Лувру, а пола у другој земљи и то је оно што је Велика Британија урадила у вези са скулптурама, тако да то уопште није фер.“
Али зар их евентуално пресељење не би озбиљно угрозило, питам? Зар им није боље у Британском музеју, као што британска влада тврди?
„Живела сам у Лондону и сећам се да сам једног дана видела како прокишњава кров Британског музеја. А они кажу да морају да остану у Лондону јер ће бити у бољем стању!
„Скулптуре морају да врате кући, у Грчку“, категорична је Мелина.
У подножју Акропоља је музеј који је саграђен посебно за смештај управо тих скулптура. Кад год биле враћене.
Четрнаест година након што је отворен, у музеју још чекају да им буде враћен њихов најважнији део.
Унутар зграде, истакнути су обриси недостајућих делова Партенона – заједно са објашњењем где се тренутно налазе.
Друге земље, међу којима и Италија, рекле су да су спремне да врате неке драгоцене грчке антиквитете, али Британци тек треба да следе њихов пример.
Одлука британског премијера Ришија Сунака да откаже сусрет са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом баш и није помогла да подстакне наклоност према Великој Британији.
Ако је Сунак мислио да је отказивање састанка у Даунинг стриту 10 тек дипломатска олуја у шољици чаја, преварио се.
„Био сам увређен, баш као што се сваки Грк осећао увређеним“, рекао ми је министар Адонис Јоргијадис у уторак увече.
„О вашем премијеру говорим са поштовањем, али је направио грешку. Био је то тужан дан по односе наше две земље“.
Јоргијадис је и потпредседник Нове демократије која је победила на овогодишњим националним изборима у Грчкој.
По питању враћања скултптура, он каже да сваки Грк, без обзира на политичку припадност, има исти став – Британија треба да их врати.
„Партенон не припада само грчком народу већ и свим цивилизованим људима. Он представља класичне идеје које су изнедриле демократију, филозофију, поезију, уметност и људска права“.
Каже да је „срамотно“ да скулптуре остану далеко од правог дома и да се нада да ће Британски музеј пронаћи „разуман излаз“ из невоље за коју није крив.
Министар иностраних послова Јоргос Герапетрит је у среду појачао ту поруку, наводећи да је став Грчке о скулптурама заснован „не само на историји и правди, већ и на екуменској културној вредности“.
Међу купцима који су у вечерњим сатима зујали улицама Атине, украшену божићним украсима, није било благонаклоних према британској институцији.
„Све је ово због новца“, каже ми 49-годишњи Илијас.
„Успех музеја почива управо у представљању ових невероватних делова историје, а ако остане без скулптура онда Британски музеј неће бити Британски музеј“.
А шта ако буду враћене у Атину? Какво би било национално расположење?
„Грци би били веома, веома срећни. Британци су веома разумни и поштени и мислим да би и они били срећни“, рекао је Илијас.
„Било би то добро за цео свет“.
Ник Бик/Костас Калергис
Извор: ВВС на Српском
