Kористећи традиционалну црногорску везаност за Петровдан као дан великог народног окупљања на Цетињу, италијанске окупационе снаге су одредиле баш тај датум 1941. за проглашење тобож независне, тобож краљевине Црне Горе. Сјутрадан је букнуо Тринестојулски устанак који је био отпор према таквом историјском и политичком аранжману.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Оно што бих пажњи читалаца препоручио јесте факат да је ово квинслиншко сабрање по први пут у историји званично довело у питање одлуке Подгоричке скупштине из 1918.
Јесте да су бројне одлуке Подгоричке скупштине фактички поништене револуционарним законима из 1945., али ни партизанским властима није пало на памет да се фронтално обрачунавају са интегралистичким поводом, смислом и именом овог догађаја из 1918. Тога се сјетио тек Мило Ђукановић 2018. и тиме, очигледно почео да потписује свој политички тестамент пред своје политичко упокојење.
Јер, као што су Црногорци одбацили оно поништење Подгоричке скупштине из 1941. устанком о чије се ауторство отимају овдашњи комунисти и монархисти, тако су и цио вијек касније, одбацили Ђукановићеву ревизију историје, и његово призивање авети прошлости.
До читања у наредном броју.
