Više od 200 godina nakon što su odnete iz najsvetijeg kulturnog obeležja Grčke i bez ceremonije otpremljeni u Veliku Britaniju, pomen drevnih skulptura Partenona i dalje kod ogromne većine Grka izaziva ogorčenje
U Velikoj Britaniji ove skulpture zovu Elginov mermer.
Teško da bi ih bilo ko ovde u Grčkoj tako nazvao.
Skulpture Partenona su reči koje se upotrebljavaju kako bi se pobile britanske tvrdnje o vlasništvu nad drevnim blagom za koje se ovde skoro nepodeljeno smatra da ih je uzeo lord Elgin u bezosećajnom činu imperijalističke krađe.
U vrevi centralnog dela Atine postoji konsenzus među onima sa kojima sam razgovarao, bilo da su stari ili mladi.
„Budimo pošteni – skulpture pripadaju Grčkoj, zar ne?“, rekla mi je 21-godišnja Melina Petru koja se obučava da postane pilot.
„Ono što je premijer (Kirjakos Micotakis) rekao o Mona Lizi bio je pravi primer. Polovina slike bi bila u Luvru, a pola u drugoj zemlji i to je ono što je Velika Britanija uradila u vezi sa skulpturama, tako da to uopšte nije fer.“
Ali zar ih eventualno preseljenje ne bi ozbiljno ugrozilo, pitam? Zar im nije bolje u Britanskom muzeju, kao što britanska vlada tvrdi?
„Živela sam u Londonu i sećam se da sam jednog dana videla kako prokišnjava krov Britanskog muzeja. A oni kažu da moraju da ostanu u Londonu jer će biti u boljem stanju!
„Skulpture moraju da vrate kući, u Grčku“, kategorična je Melina.
U podnožju Akropolja je muzej koji je sagrađen posebno za smeštaj upravo tih skulptura. Kad god bile vraćene.
Četrnaest godina nakon što je otvoren, u muzeju još čekaju da im bude vraćen njihov najvažniji deo.
Unutar zgrade, istaknuti su obrisi nedostajućih delova Partenona – zajedno sa objašnjenjem gde se trenutno nalaze.
Druge zemlje, među kojima i Italija, rekle su da su spremne da vrate neke dragocene grčke antikvitete, ali Britanci tek treba da slede njihov primer.
Odluka britanskog premijera Rišija Sunaka da otkaže susret sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom baš i nije pomogla da podstakne naklonost prema Velikoj Britaniji.
Ako je Sunak mislio da je otkazivanje sastanka u Dauning stritu 10 tek diplomatska oluja u šoljici čaja, prevario se.
„Bio sam uvređen, baš kao što se svaki Grk osećao uvređenim“, rekao mi je ministar Adonis Jorgijadis u utorak uveče.
„O vašem premijeru govorim sa poštovanjem, ali je napravio grešku. Bio je to tužan dan po odnose naše dve zemlje“.
Jorgijadis je i potpredsednik Nove demokratije koja je pobedila na ovogodišnjim nacionalnim izborima u Grčkoj.
Po pitanju vraćanja skultptura, on kaže da svaki Grk, bez obzira na političku pripadnost, ima isti stav – Britanija treba da ih vrati.
„Partenon ne pripada samo grčkom narodu već i svim civilizovanim ljudima. On predstavlja klasične ideje koje su iznedrile demokratiju, filozofiju, poeziju, umetnost i ljudska prava“.
Kaže da je „sramotno“ da skulpture ostanu daleko od pravog doma i da se nada da će Britanski muzej pronaći „razuman izlaz“ iz nevolje za koju nije kriv.
Ministar inostranih poslova Jorgos Gerapetrit je u sredu pojačao tu poruku, navodeći da je stav Grčke o skulpturama zasnovan „ne samo na istoriji i pravdi, već i na ekumenskoj kulturnoj vrednosti“.
Među kupcima koji su u večernjim satima zujali ulicama Atine, ukrašenu božićnim ukrasima, nije bilo blagonaklonih prema britanskoj instituciji.
„Sve je ovo zbog novca“, kaže mi 49-godišnji Ilijas.
„Uspeh muzeja počiva upravo u predstavljanju ovih neverovatnih delova istorije, a ako ostane bez skulptura onda Britanski muzej neće biti Britanski muzej“.
A šta ako budu vraćene u Atinu? Kakvo bi bilo nacionalno raspoloženje?
„Grci bi bili veoma, veoma srećni. Britanci su veoma razumni i pošteni i mislim da bi i oni bili srećni“, rekao je Ilijas.
„Bilo bi to dobro za ceo svet“.
Nik Bik/Kostas Kalergis
Izvor: VVS na Srpskom
