Субота, 8 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Велибор Живков: Које су највеће природне љепоте Црне Горе?

Журнал
Published: 7. август, 2026.
Share
Фото: Сања Лазовић/ PEXELS
SHARE

Пише: Велибор Живков

Природне љепоте Црне Горе нијесу важне само због туризма, већ представљају и значајан дио националног идентитета. Национални паркови, заштићена подручја и бројни природни феномени свједоче о богатству биодиверзитета и потреби да се природна баштина сачува за будуће генерације.

Управо због тога све више људи бира да истражује мање познате предјеле, планинске стазе и скривене кутке који нуде мир и непосредан контакт са природом. Уколико и ви планирате да урадите исто то, ево неколико савјета који би могли да вам буду корисни.

Скадарско језеро

Скадарско језеро представља највеће језеро на Балкану и једно је од најзначајнијих природних подручја у региону. Његове обале, мочварна станишта и бројна острва дом су великом броју биљних и животињских врста, међу којима се посебно издвајају ријетке врсте птица. Управо због тога ово подручје привлачи љубитеље посматрања птица, фотографе и све оне који желе да уживају у мирном окружењу.

Вожња чамцем кроз уске канале обрасле локвањима пружа потпуно другачији доживљај природе, а посјетиоци имају прилику да истраже мала рибарска насеља, старе манастире и тврђаве које свједоче о богатој историји овог краја. У љетњим мјесецима језеро постаје омиљено мјесто за одмор, док у прољеће и јесен посебно долази до изражаја његова разноврсна флора и фауна.

Фото: УЦГ

Бока Которска

Један од најпрепознатљивијих пејзажа Црне Горе свакако је Бока Которска, залив који се често убраја међу најљепше у Европи. Оно што га чини посебним јесте спој високих планина које се стрмо спуштају према мору, стварајући јединствен природни амбијент. Обала залива испуњена је малим мјестима, каменим кућама, старим црквама и маринама које се складно уклапају у природно окружење.

Мирна површина мора одражава планинске врхове, па се током цијелог дана смјењују различити призори у зависности од свјетлости и временских прилика. Такви пејзажи привлаче фотографе, умјетнике и путнике из цијелог свијета. Поред уживања у погледу, посјетиоци могу истраживати бројне пјешачке стазе које воде до видиковаца са којих се пружа панорамски поглед на залив.

Дурмитор и кањон Таре

Када се говори о природним љепотама Црне Горе, једно од првих мјеста које се издваја јесте подручје Дурмитора. Овај планински масив познат је по импресивним врховима, пространим пашњацима, ледењачким језерима и богатом биљном и животињском свијету.

Током љета привлачи планинаре, бициклисте и љубитеље природе, док је зими омиљена дестинација за љубитеље зимских спортова. Посебну вриједност овом подручју даје кањон ријеке Таре, један од најдубљих кањона у Европи. Кристално чиста ријека, стрме литице и бујна вегетација стварају призоре који одузимају дах.

Ова ријека је позната и по могућностима за узбудљиви рафтинг на Тари, али и по бројним видиковцима са којих се пружа незабораван поглед на кањон. Очувана природа овог подручја представља примјер успјешног споја заштите животне средине и развоја одрживог туризма.

Биоградско Језеро, (Фото: Вијести)

Биоградска гора

Биоградска гора представља једно од заштићених подручја Црне Горе и позната је по једној од посљедњих очуваних прашума у Европи.

Густе шуме, планински врхови, бројни потоци и Биоградско језеро стварају изузетно богат природни амбијент који привлачи љубитеље шетње, планинарења и фотографије. Посебна вриједност овог подручја огледа се у очуваним шумским екосистемима који представљају станиште великог броја биљних и животињских врста. Шетња кроз стољетну шуму пружа осјећај мира и повезаности са природом, док уређене стазе омогућавају да се природне љепоте упознају без нарушавања њиховог аутентичног изгледа.

Током свих годишњих доба Биоградска гора показује другачије лице, те прољеће доноси бујно зеленило, љето пријатну свјежину, јесен раскош топлих боја, док зима претвара цијели крајолик у миран планински пејзаж прекривен снијегом.

Проклетије и планински предјели

На истоку Црне Горе налазе се Проклетије, планински масив познат по драматичним врховима, дубоким долинама и нетакнутој природи. Исто као и Дурмитор, овај крај посебно привлачи планинаре, алпинисте и све оне који желе да истраже мање познате дјелове земље. Бројне планинарске стазе воде кроз пашњаке, шуме и планинска језера, пружајући прилику за непосредан сусрет са богатом флором и фауном.

Многи врхови нуде спектакуларне панорамске погледе на околне планине и долине, због чега свака рута представља посебан доживљај. Осим природних љепота, овај крај познат је по гостопримству локалног становништва и очуваној традицији планинског живота. Посјетиоци могу упознати аутентичне обичаје, домаћу кухињу и начин живота који се и данас у великој мјери ослања на природно окружење.

Управо спој природе и културне баштине чини Проклетије једним од најзанимљивијих подручја за истраживање.

Горан Комар: Валбона и планински врх Поп Лукин у Проклетијама

Црна Гора се с правом убраја међу земље са најразноврснијим природним богатствима у региону. Оваква разноврсност омогућава посјетиоцима да за кратко вријеме искусе потпуно различите пејзаже, климатске услове и природне феномене.

Очување ових вриједних подручја представља заједничку одговорност свих који у њима живе или их посјећују. Развој одрживог туризма, одговорно понашање у природи и заштита биодиверзитета доприносе томе да природне љепоте Црне Горе остану једнако импресивне и за будуће генерације.

TAGGED:Велибор ЖивковЉепотеприродаЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Подсјећање: Слободан Антонић: После Вучића Србија ће бити олупина (2015)
Next Article Борислав Пекић: О човековој слободи

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Фалсификати у уџбеницима матерњег језика

Вук, по ко зна који пут, у црногорским уџбеницима доби мјесто на оптуженичкој клупи јер…

By Журнал

Исповест агента ФБИ-ја који је испитивао Садама Хусеина: Његов највећи непријатељ нису биле САД

Након хапшења Садама Хусеина 2003. године, ФБИ је одлучио да је Џорџ Пиро, либанско-амерички специјални…

By Журнал

Срђа Трифковић: Одлазак последњег италијанског суверенисте

У том пресудном тренутку, почетком 1990-тих, Берлускони се појављује на сцени као бранилац места Италије…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Никола Танасић:  Најскупља данска реч, или шта је Србима толико смешно око Гренланда

By Журнал
Слика и тон

Гробари са Цетиња се опростили од Душка Вујошевића (ВИДЕО)

By Журнал
Гледишта

Војин Грубач: Гимназија као центар испразних реторичких пражњења

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Мандић није гласао за „насилну анексију“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?