Пише: Туфик Софтић
Нико ми није осјећајније и животније казао ништа на тему ауто-пута него суграђанин, могао бих рећи пријатељ, који је дубоко загазио у девету деценију. Било је, прича ми, много срећних и несрећних тренутака и догађаја. Наживио се, свашта запамтио, свашта видио, зато га је драгоцјено слушати. Волим такве саговорнике иако нас дијеле деценије. Доста тога је и забиљежио публицистички. И данас, док све сабира и сумира читав животни вијек, каже ми како му је једино жао што неће још дочекати ауто-пут до Берана.
Заиста, када се оголи од свих конекста у које би могла бити стављена и анализирана, вијест да је озваничен почетак припремних радова друге дионице ауто-пута од Матешева до Андријевице, вјероватно је најзначајнија информација за становнике сјевера Црне Горе у протеклој седмици. Наравно да је легитимно размишљати како се тај велики пројекат користи и политички експлоатише, али зар није и прва дионица служила у те сврхе од самог почетка, зар нису пробијани рокови и скупо исправљани нечији пропусти? И на крају, из данашње перспективе, о томе више не размишљате док се безбједно и брзо возите ауто-путем и не стрепите од кривина и одрона у кањону Мораче. Ту не остаје више ни мало простора за било какве подјеле.
Заслужио је сјевер да му се послије пљачкашке приватизације, прије које је био најразвијенији дио Црне Горе, а онда се стрмоглавио у социјалу и биједу, држава одужи изградњом ауто-пута. И то што прије, и до краја. Информација о почетку припремних радова за дионицу до Андријевице међу становницима овог региона је изазвала велико интересовање, а реакције су се кретале највише у том правцу да не треба сада чекати, него одмах припремати идејне, пројектантске и друге претпоставке како се радови у Андријевици не би завршили него одмах наставили према Беранама и Бијелом Пољу.
Да је ауто-пут шанса да се зауставе миграције и сјевер инвестиционо оживи, није флоскула и ту, опет, нема мјеста за полемику. Једноставно гледано, ауто-пут је једина јасна перспектива и са аспекта боље укупне увезаности државе, не само саобраћајно.
Има сјевер своје ресурсе и без уништене привреде. Неко се бавио рачуницом, па је дошао до грубог податка да је у протеклих двије и по деценије посјечено шуме у вриједности 20 милијарди еура, када би се та грађа претворила у било какав финални производ. Колико је то километара ауто-пута? Толико да се не само сјевер, него читава држава премрежи!
И када коначно заживи државно предузеће за газдовање шумама, када та вриједност буде остајала овдје, сјевер ће бити самоодржив, без егализација. Шта је са другим ресурсима, питком водом, водним потенцијалима за хидроградњу, рудним богатствима и планинским туризмом.
Јасно ми је да питање аеродрома у Беранама изазива контроверзне реакције, али зар сјевер, ако ћемо и тако, не заслужује и свој аеродром. Ако би све то посложили, онда не би било тешко онима који то вријеме не памте да замисле развијени сјевер, онакав какав је био у вријеме мог времешног суграђанина. Сјевер гдје људи долазе да живе, гдје се враћају, одакле не иду на друге континенте трбухом за крухом.
Зашто информација о наставку градње ауто-пута није флоскула? Зашто вјеровати да ће се поштовати рокови и радити транспарентно? Из једноставног разлога што смо на почетку прве дионице били још далеко од Европе, а сада смо у завршници приступања ЕУ. Европска заједница нам се приближила толико, свидјело се то неком или не, да помно прати и контролише све што се у Црној Гори ради. Пратиће и тај посао и биће мање простора за пролонгирања, за одлагања почетака и завршетака.
Туфик Софтић: Словенија од дрвета прави луксуз, Црна Гора огрјев
Наравно да неће све ићи брзо и мом пријатељу који гази девету деценију остаје жал јер му је сјевер на срцу. О ауто-путу је одавно сањао и томе се надао. Дуги су дани у његовим годинама, али га ја храбрим и кажем – стани мало, види бре како се држиш, ко младић. Само да не касне, дочекаћеш ауто-пут и до Андријевице и до Берана. Возићеш се ти друже за мање од сат до Подгорице, само да те замолим, лагано, пази на радаре и пресретаче, не може ти бити пензија да плаћаш казне. Смијемо се да разбијемо ту тешку тему, а лијепо видим да је потпуно искрено то рекао и скоро да му примјећујем сузу у оку.
Извор: РТЦГ
