Пише: Оливер Јанковић
24 добијена и пет изгубљених сетова сабрала је чета дјевојака са грбом Србије на Европском првенству у одбојци за жене 2026. Или – 8 побједа и само један пораз. А све то са екипом која има чак 9 дебитанткиња, која има домаћег тренера, и која нема (за разлику од финалиста Турске и Италије) играчица које су доведене са стране, чак са другог континента.
Одбојкашице Србије су на овом првенству „браниле“ сребро из 2023, али су у међувремену промијениле два селектора (једног Италијана је замијенио други, а онда је овог другог опет замијенио Терзић).
Између два европска првенства наше дјевојке су имале резултатско пропадање, са неколико такмичења (Свјетско првенство, Олимпијске игре, Свјетска лига) без освојене медаље. Зато је ова бронза из Истанбула вишеструко вриједна. Ем смо повратили имиџ одвајача медаља, ем је то изгледало надмоћно у односу на остатак континента, ем смо добили потпуно нова лица која сада знају како се освајају медаље.
Другим ријечима, више од ове медаље, (саме по себи одскочне и пролазне), вриједе нове активне играчице на терену: Бранка Тица, Хена Куртагић, Љубица Милојевић…
Како оно иде? Чувај се свете, плаве чете…
