Пише: Мартин Вулф
Превео: Милош М. Милојевић
Трамп верује у свет у коме нема савезника, већ само сателита и у коме једино Америка испољава моћ.
Шеснаестог августа 2026. године, Доналд Трамп је објавио смањење обима заједничких војних вежби са Јужном Корејом. Дана 19. августа, најавио је оно што је пет дана касније названо „Операција Економски изгнаник“ против Ирана, одређујући је као покушај да се „пресеку економске жиле куцавице које одржавају ирански режим“. Двадесет првог августа, амерички трговински преговори са Канадом доживели су колапс, након што су Американци изнели нове захтеве којима би била ограничена канадска слобода да склапа трговинске договоре са другим државама и да задржи правила којима се штити француски језик. Онда је 28. августа Трамп објавио „НАЈВЕЋИ НАФТНИ ДОГОВОР У ИСТОРИЈИ СВЕТА!“ (THE BIGGEST OIL DEAL IN WORLD HISTORY!), према коме би САД добиле 55 одсто контроле над производњом нове венецуеланске компаније којој је поверен развој седамнаест нафтних поља са „доказаним потенцијалом“ од шездесет пет милијарди барела.
То су запањујући догађаји за само две недеље. Само понашање није изненађујуће, али открива у какав свет Трамп верује. То је свет у којем САД немају савезнике него сателите; свет у којем САД могу да раде шта год желе, кад год желе, коме год желе; свет у којем је само моћ важна; и, надасве, свет у коме САД сматрају да само оне имају моћ, при чему је та моћ усредсређена у рукама једног човека, који је, што није случајно, силеџија.
Некада није било тако. Пре нешто више од пола века, 1969. године, Дин Ачисон, државни секретар у влади Харија С. Трумана између 1949. и 1953, објавио је књигу Сведок стварања (Present at the Creation) у којој је приказао логику америчке политике после Другог светског рата. У уводу књиге, описао је „приповест о великој замисли, великим достигнућима и неким промашајима… чији је јунак амерички народ, предвођен двојицом људи ретких врлина, председником Труманом и генералом Маршалом“. Онда је прешао на објашњавање „огромног задатка који је пред њима стајао“ као „стварања половине света, слободне половине“ из стања хаоса, „а да притом не разнесу читав свет у комаде. Чудо је колико је било урађено“. Да, заиста је било.
Због онога што су онда створили, тада угрожена „слободна половина“ је победила у Хладном рату, последња од великих европских империја, Совјетски Савез, претрпела је пад, и велики део света је сањао о миру и просперитету. Када Доналд Трамп буде писао своју аутобиографију, надам се да ће је назвати Сведок уништења (Present at the Destruction). Не зато што је он лично одговоран за смрт тих снова. Већ зато што је свакако човек који закуцава ексере у њихов ковчег.
Размотрите само четири потеза која је повукао у протекле две недеље а које смо напред назначили. Налазимо се у бесудном и непредвидљивом свету. Трамп није његов творац. Али је свакако његов главни покретач (Prime Mover). Почнимо од приповести о Јужној и Северној Кореји. Корејски рат је отпочео када је Северна Кореја напала Јужну 1950. године. Укупне жртве овог сукоба процењују се на неких пет милиона људи. Саме САД су изгубиле 37.000 војника за три године рата. Данашње дуготрајно примирје, које није и истински мир, последица је овог рата.
Када је објашњавао своју одлуку да среже овогодишње војне вежбе, Трамп је навео своје „изузетно добре односе са Ким Џонг Уном“, наследним владарем комунистичког режима. Штавише, то није било какав комунистички режим: Северна Кореја је најтоталитарнија држава на свету. Јужна Кореја је, међутим, исходиште највећег светског економског чуда и демократија коју Фридом хаус оцењује повољније него Сједињене Државе. Вежбе никада нису изазвале рат. Али би умањивање обима америчког учешћа у њима могло.
Хавијер Блас: Трамп сада има своју сопствену нафтну империју
Обратимо сада пажњу на трговински рат против Канаде. То је, такође, запањујуће. Иза њега стоје три карактеристична трамповска уверења: Канада није суверена држава; трговински суфицит је предаторска пракса; и константне промене трговинске политике могу се спроводити без последица. Последица ових уверења је, неизбежно, метеж. Али, за Трампа, хаос представља прилику, не проблем. Он га воли. Изнова, гласно одзвања колико се то разликује од Ачисоновог приступа. Међу великим творевинама Труманове ере су Маршалов план и Општи споразум о царинама и трговини. Али за Трампа су ово идеалистичке заблуде. Да ли ће његов трговински рат против Канаде дати резултате? Неће. Да ли би могао водити до рата између некадашњих пријатеља и комшија? Ко би то могао знати?
Онда је ту наредна фаза рата против Ирана. Са обнављањем непријатељстава, поново се поставља питање до каквих ће поремећаја доћи. Оно што је сигурно јесте да је исход удаљен од онога што је обећавано када је у фебруару почео сукоб. Било какво поновно отварање Ормуског мореуза делује крхко. Тешко је још увек видети ма и најмањи позитиван дугорочан исход овог рата било за САД било за њихове савезнике, у Заливу или другде. Да ли има изгледа да „Операција економски изгнаник“ направи разлику? По мом мишљењу, нема, и то из три разлога: прво, ирански режим је преживео дуготрајно непријатељство, а сада и рат; друго, његове вође знају шта ће им се по свој прилици десити уколико изгубе власт; и, треће, када је поништио нуклеарни споразум који је постигла администрација Барака Обаме 2018. године, Трамп је обећао да ће његов нови „максимални притисак“ успети. То се није десило. Хоће ли се новом варијантом овог приступа постићи више? Како наводи Пол Кругман, Кина ће се вероватно постарати да се то не деси.
На крају, имамо нови договор са Венецуелом, најогољенији пример деветнаестовековног колонијализма. Сигуран сам да су многи Венецуеланци задовољни што се Николас Мадуро налази у америчком затвору. Али они мора да су се надали збацивању диктатуре, не новом колонијалном господару који је зграбио њихову нафту. Да ли ће то уопште користити САД? Сумњам. Ко може осигурати безбедност новим приватним инвеститорима?
Када покушавамо да разумемо Трампов поглед на свет, немогуће је трагати за идејама или принципима. То чак није ни повратак палмерстоновском реализму. Оно што јесте, уместо тога, је антитеза свега онога што је настало након Другог светског рата. Сви „присуствујемо уништењу“. Данашњи метеж је Трампов поклон свету.
Извор: Фајненшел Тајмс
