Пише: Оливер Јанковић
У сусрет предстојећем Мундијалу у Сјеверној Америци, који почиње за мјесец дана, редакција Журнала ће евоцирати успомене једног 50-годишњака, на све претходне мундијале, које су он и његови вршњаци могли да запамте. Вечерас читамо о првом Мундијалу у 21. вијеку; о првом који се играо у двије државе; и о првом који се није играо у Европи или Америци. Домаћини 17. Свјетског првенства у фудбалу били су, удруженим снагама, Јапан и Јужна Кореја. И како то обично бива, ово првенство је потпуно преокренуло поредак и однос снага са претходног. Француска, актуелни првак свијета (у међувремену је 2000. постала и првак Европе) нестала је у некој „црној рупи“ недостатка такмичарске пажње, засићења или чега већ… Све њене звијезде су дошле у Кореју, и очекивао се рутински пролазак групе у којој су још били Сенегал, Данска и Уругвај. Међутим, десили су се необјашњиви порази од Сенегала и Данске! Уз реми са Уругвајем, то је значило само једно: рану елиминацију и препуштање трона неком другом. А тај неко је био онај коме је титула измакла у Паризу. Роналдов и Ривалдов Бразил, уз пуно других звијезда, међу којима и једна „супер нова“ – Роналдињо, будући лидер Барселоне.
ВАР СОБА: 40. година Мундијала – 1998. Зид(ан) главом о Бразил!
Неколико сензација
Ни овај Мундијал није прошао без чуда са Балкана. У САД 1994 је Бугарска била четврта; у Француској 1998 је Хрватска заузела треће мјесто; а овдје на Далеком Истоку историјски успјех су постигли Турци, такође освајањем трећег мјеста. Екипа са Босфора, коју је предводио Хакан Шукур (лидер Галатасараја) одиграла је два бара-бар меча против Бразила: у групи су поражени са 2:1, а онда у полуфиналу матирани шпиц-ударцем Роналда (1:0). Поред та два пораза, од екипе која ће постати шампион свијета, Турци су се прошетали поред Кине и Костарике у групи, а потом у осмини-финала избацили врло добри домаћи Јапан. У четврт-финалу су били бољи (послије продужетака) од Сенегала, афричке екипе која је поновила успјех Камеруна из 1990 – улазак међу 8 најбољих екипа на свијету. Турци су, у утакмици за треће мјесто, успјели да побједе и другог домаћина, Јужну Кореју. Тако су се домогли постоља, и учинили нешто што није пошло за руком ни Португалу, ни Италији, ни Шпанији. Наиме, на путу до полуфинала, Кореанци су побједили све ове, тада велике, европске фудбалске силе.
Португал се распао сам од себе, још у групној фази, па није изненађење што је поражен и од Кореје. Али побједе Кореје над Италијом и Шпанијом су прекривене велом дискутабилних судијских одлука, које су, без сумње, погурале домаћина ка полуфиналу.
Овој вртешци великих изненађења на Мундијалу 2002. могли бисмо додати и рано испадање Аргентине, још у групи, а и пораз Шведске од Сенегала у осмини-финала. Неочекиван је пролазак врло осредње њемачке екипе све до самог финала, серијом скромних резултата против, срећом допалих, лаких противника: 1:0 против Парагваја, 1:0 против САД и 1:0 против Ј. Кореје. Њемце су, на путу до финала, предводили изванредни голман Бајерна Оливер Кан, и прави лидер на терену, Лужички Србин Михаел Балак.
ВАР СОБА: 40 година Мундијала – 1994. најбољи дио љета, дует Ромариа и Бебета!
Ривалдо, Роналдо, Роналдињо
Ову игру презимена из поднаслова могли бисмо назвати бразилском фудбалском компарацијом, која објашњава свјетску доминацију ове екипе од 1994 до 2006. Ривалдо је један стамени играч између везног реда и напада, који има невјероватан преглед игре и осјећај за вријеме. Још је у Француској заблистао својим сјајним партијама, а на овом првенству се показао као сјајан партнер Роналду, коме је, бројним асистенцијама, омогућио постизање 8 голова и титулу најбољег стријелца шампионата. И таман када помислите да од бразилског Роналда нема бољег ни успјешнијег фудбалера у историји (Роналдо је други на вјечитој листи мундијалских стријелаца са 15 голова на три првенства), јер се реално ради о неком ко је раме уз раме са Пелеом, Марадоном и Месијем, – мораћете да обратите пажњу на још једно бразилско чудо, на „малог Роналда“ = Роналдиња, који је својим магичним потезима допринио овој петој титули Бразила.
Нарочито се то односи на утакмицу четврт-финала против Енглеске, гдје је из слободног ударца са око 30 метара лобовао енглеског голмана, а прије тога асистирао Ривалду за велику побједу.
И коначно, још један куриозитет. Двије репрезентације са највише успјеха на свјетским првенствима током 20. вијека, Бразил (4 титуле до тада) и Њемачка (3 титуле до тада), нијесу играле никада једна против друге на мундијалима од 1930. до 1998., и тек су се сада састале у финалу Мундијала 2002. Била је то прилика да Њемци изједначе са Бразилом број освојених свјетских титула. Али, само на папиру. Њемачка ни у једном финалу није изгледала беспомоћније. Два гола Роналда, уз велику помоћ (код оба гола) Ривалда – за надмоћ Бразила над „остатком свијета“ којом је отпочео нови миленијум.
