Пише: Оливер Јанковић
У сусрет предстојећем Мундијалу у Сјеверној Америци, који почиње за нешто више од мјесец дана, редакција Журнала ће евоцирати успомене једног 50-годишњака, на све претходне мундијале, које су он и његови вршњаци могли да запамте. Вечерас је пред нама Мундијал у Француској из 1998, на ком су први пут играле 32 селекције, и на који је дошао супер-доминантни Бразил у намјери да одбрани титулу. Ту су све бразилске звијезде из 1994. (Дунга, Леонардо, Бебето, Кафу…) уз два изванредна нова мајстора фудбала: Ривалдо и Роналдо. Ова двојица нарочито, својим головима и ауторитетом на терену, довешће Бразил до самог финала, у новоизграђени стадион „Сан Дени“ крај Париза.
Неки нови тимови на свјетској мапи
Ако су 90. са истока Европе још увјек играле земље бившег комунистичког блока, а 94. пред свјетску јавност изашле екипе Румуније и Бугарске, сада у Француској, велики такмичарски узлет показале су репрезентације земаља насталих распадом СФРЈ: СР Југославија и Хрватска. Обје екипе су лако прошле групну фазу, с тим што су „Југословени“ пропустили да наплате Њемцима бројне поразе. Екипу која је још у Америци показала старост и недостатак нових лица, Пикси и Мијатовић су имали на кољенима са сигурних 2:0, да би се до краја утакмице српски фудбалери борили да сачувају 2:2 и бод који их је водио даље. Фудбал је, дакле, игра у којој ти Њемци увјек могу направити проблем, чак и кад не играју најбоље. Тим СР Југославије је играо добро, са ведетама европског фудбала (поред горе поменуте двојице, ту су били Станковић, Михајловић, Комљеновић, Југовић… још увјек у форми да направе нешто велико). Међутим, у осмини-финала испријечила се Холандија, са екипом која је претендовала на сами врх свјета. У једној изузетној утакмици, са Мијатовићевом пречком из пенала, код резултата 1:1, славили су Холанђани головима Бергкампа и Давидса. И тако ду „наранџасти“ спријечили репризу четвртфинала из Фиренце: Југославија-Аргентина. Ово је, за сада, био посљедњи пут да репрезентација фудбалера из Србије и Црне Горе, прође групну фазу неког свјетског првенства.
На другој страни, Хрвати су имали већ уигран тим са Еуро 96, са вансеријским фудбалерима, међу којима је предњачио Давор Шукер, звијезда Севиље и Реал Мадрида, који ће се домоћи титуле најбољег стријелца овог шампионата. У осмини-финала су, у једној тврдој утакмици, елиминисали Румунију (голом Шукера из пенала), а онда су урадили оно што су Срби пропустили: демолирали Њемачку у четврт-финалу са 3:0 (опет један Шукеров гол) и прошли у полуфинале на мегдан домаћину Француској.
ВАР СОБА: 40 година Мундијала – 1994. најбољи дио љета, дует Ромариа и Бебета!
Зиданова Француска
Домаћин се озбиљно припремио за овај Мундијал, не само организационо него и такмичарски. Репрезентација која је нестала са свјетске и европске мапе послије Мундијала у Мексику 86, сада се вратила ојачана правим звијездама, које ду предводили Дугари, Десаи, Дешамп (садашњи селектор), затим убојити тандем нападача Анри и Трезеге, на челу са њиховом највећом звијездом Зинедином Зиданом, великим мајстором фудбалске игре. Лако су се прошетали кроз групу (С.Арабија, Ј. Африка…), па су издржали игру живаца са одбраном Парагваја, на челу са легендарним голманом Чилавертом, и постигли гол за побједу у продужетку утакмице. У четврт-финалу су имали епски меч са Италијом Роберта Бађа, који је трећи пут кренуо на свјетску титулу, и послије једне од најљепших утакмица првенства, Французи су били прибранији приликом шутирања пенала (јер је након 120 минута било 0:0)
А кад смо код лијепих утакмица на овом Мундијалу, у њих свакако спадају дуели четврт-финала између Холандије и Аргентине (2:1) као и Бразила и Данске (3:2). То су биле утакмице пуне преокрета и невиђених мајсторија, међу које спада и један од најљепших мундијалских голова икада, онај Бергкампов против Аргентине у посљедњим тренуцима меча.
У полуфиналу смо гледали фудбал који плијени љепотом и неизвјесношћу. Хрвати су, опет преко Шукера, повели на стадиону домаћина (изузетан пас Асановића и „магија“ Шукера приликом пријема лопте и шута на гол), али их је, на корак од финала, зауставио француски дефанзивац Тирам са два гола (шута са дистанце). Једина два гола која је икада (!) постигао у дресу „триколора“. У другом полуфиналу, гледали смо прави рат између Бразила и Холандије, који се, након 1:1 (два лијепа гола Роналда и Клајверта) завршио бољим извођењем пенала од стране Бразилаца. Дјеловало је, пред финале, да је Бразил у бољем ритму од Француске, која се у претходне три утакмице значајно резултатски колебала.
У утакмици за треће мјесто видјели смо још један прелијепи гол Давора Шукера против безвољне Холандије, и хрватски тим који је исписао историју, освојивши треће мјесто на свијету.
Финале
И тако дођосмо до самог финала које ће остати мистерија свјетске фудбалске историје. Како по чињеници да је Бразил (а посебно Роналдо, до тог меча најбољи играч првенства) просто нестао са терена, тако и по „експлозији“ коју је, са два незаборавна гола главом начинио Зинедин Зидан – звани Зизу. Био је то његов, својеврсни „блиц-криг“, од кога се Бразилци нијесу могли опоравити нити повезати на терену, до краја меча. Прича се да је пола бразилског тима имало неко тровање храном, дан прије меча. Колико год та прича дјеловала претјерано, то је једино рационално објашњење за пасивност овог тима у паришком финалу, у ком су већ „били виђени“ са одбрањеном свјетском титулом, а завршили пред Зид(ан)ом прве француске титуле првака свијета.
