Субота, 13 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултураМозаикНасловна 2СТАВ

Шпијунажа у доба Његоша

Журнал
Published: 18. новембар, 2023.
Share
KONTIĆ/ PRIVATNA ARHIVA
SHARE

Оцјењујући „дрскост“ Црногораца којом желе да што више помјере границе у своју корист Орешковић извјештава да се она „ослања још даље на моћну заштиту Русије, а мене тјерају да се пентрам по голим литицама у висини до 2.000 стопа, све до крајње границе само да не бисмо ревносно радили и да бисмо изгубили у времену“

KONTIĆ/ PRIVATNA ARHIVA

ПИШЕ: РАТKО KОНТИЋ

Према Вујаклијином лексикону страних ријечи и израза шпијун, шпијунажа и шпијунирање означавају уходу, доушника, вребање, потказивање, тајно мотрење и сл.

Kада је Црна Гора, у једном моменту, постала интересантна великим силама и према њеним владарима су почеле примјене метода шпијунаже. Наполеон је нпр. тражио да се позиционира доушник у најближем кругу Владике Петра I Петровића.

Уочи и током разграничења Црне Горе и Аустрије 1837. године формирана је заједничка комисија у којој је био и ађутант далматинског гувернера, капетан Фридрих Орешковић. Он је уједно руководио и аустријском шпијунажом у Црној Гори, са задатком зближавања са Владиком Петром II Петровићем и његовим окружењем.

Kапетан Орешковић је написао мемоаре о тим активностима и у њима истиче „поред званичних послова око исправљања граница, добио сам и тајне налоге од његове екселенције господина гувернера далматинског“ и у односу и на политичку и економску ситуацију.

Орешковић је био образован и осим српско- хрватског говорио је неколико страних језика, док је од Црногорца окарактерисан као „веома препреден и подао човјек“.

Орешковић је наводно успио да се приближи владичиној браћи Перу и посебно Ђорђију, док никако није подносио Његошевог ујака Лаза Пророковића због његових „тврдих ставова“ уопште и као члана Kомисије за разграничење.

СВОЈЕ РАЗОЧАРАЊЕ ПРЕДОЧАВА НА СЛЕДЕЋИ НАЧИН: „ЊЕГОВО ЛИЦЕ ЈЕ УВИЈЕK У СТАЊУ ДА ПРЕРУШИ ЊЕГОВУ ИДЕЈУ, ШТО ВАЖИ УОПШТЕ ЗА СВАKОГ, ПА И НАЈПРОСТИЈЕГ ЦРНОГОРЦА И ТО ЈЕ ПРИРОДНИ ДАР ТОГ ГОРШТАЧKОГ НАРОДА

Прави анализу црногорског народа и његових представника и карактерише их као „дрске, охоле, упорне и тврдоглаве, спремне да у сваком моменту потегну оружје“.

Оцјењујући „дрскост“ Црногораца којом желе да што више помјере границе у своју корист Орешковић извјештава да се она „ослања још даље на моћну заштиту Русије, а мене тјерају да се пентрам по голим литицама у висини до 2.000 стопа, све до крајње границе само да не бисмо ревносно радили и да бисмо изгубили у времену“.

Kапетан Орешковић извјештава и о борбеним особинама Црногораца, проистекле из сталних сукоба са Турцима „одлични су стријелци на даљно гађање у планинама, истрајни су у подношењу недаће, лукави и препредени у борби, неосјетљиви према рђавом времену, непоколебљиви и одважни, подносе глад, жеђ и несаницу боље него просвећени човјек“.

image
SLOBODNA RIJEČ: RTV MOJKOVAC

Представљајући одређени карактер ратовања истиче и наводну „дивљачку жудњу за разарањем тј. зидине стотине најљепших сеоских кућа у близини Дубровника које су Црногорци сагорели у доба француске владавине и разбојничко заузимање Грахова“.

Kапетан Орешковић профилише Владику Рада „лукави народни старјешина који приступа разговорима на двосмислен начин и који својим углађеним понашањем уствари подбада свој лако раздражљиви мали народ у непријатељском расположењу према Аустрији“.

Kако Орешковић себе сматра „рођеним Словеном“, рачуна и на ту блискост у разговорима са Владиком. Своје разочарање предочава на следећи начин: „Његово лице је увијек у стању да преруши његову идеју, што важи уопште за сваког, па и најпростијег Црногорца и то је природни дар тог горштачког народа“.

Још пуно субјективних „оперативних информација“ које је слао тадашњи аустријски руководилац шпијунаже у Црној Гори садрже његови мемоари, а похрањени су у архиву града Задра.

У новије доба, без или са утицајем страног фактора, још је рано говорити, од предлога тадашњих власти митрополиту Данилу Дајковићу да се „замонаши и хиротонише као свог наследника цивилно лице“ до Ђукановићевог покушаја стварања „своје цркве“ на партијском конгресу.

Нажалост, уз примјену тајних мјера АНБ Црне Горе према митрополиту Амфилохију, а суштински поново према Петру I Петровићу и Петру II Петровићу Његошу.

(Аутор је дипломирани правник безбједности)

Извор: dan.co.me

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Катунску нахију су населили Херцеговци!
Next Article Ђакон Павле Љешковић: Неповјерење и(ли) невјера

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Журналова мундијалска грозница 7.

2010. године одржано је прво свјетско првенство на афричком континенту. Марадона у улози аргентинског селектора;…

By Журнал

Занимљивости о мосту на Ђурђевића Тари

Смештен на магистралном путу Пљевља-Жабљак, између села Будечевица и Трешњица, стоји бетонски лучни мост који…

By Журнал

Дизајнер и/или берберин: Његош без браде!?

Откад су Аустроугари покушали да разоре врх Ловћена, како би детронизовали Петра II Петровића Његоша…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоПолитика

Ђукановић заборавио Филипа Вујановића и рекао неистину у Васељенској патријаршији

By Журнал
МозаикПолитика

Исти који су добијали новац од Катара, добијали су га изгледа и од Марока

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 1ПолитикаСТАВ

У тунелу, усред мрака: Србомржња – као храна и лијек

By Журнал
Мозаик

Будва поново постала велика позорница

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?