Ustavni sud Nemačke je pre nedelju dana doneo presudu kojom je proglasio potrošnju od 60 milijardi evra državnog novca neustavnom. Nemačka Vlada se osramoćena povukla i sada razmatra šta dalje da radi i kako da popuni tu budžetsku rupu. Šta se desilo?
Ustavna kočnica duga
Nemačka je tokom leta 2009. usvojila jedno od najoštrijih fiskalnih pravila u EU, sa željom da se ograniči nivo javnog duga. Prema ovom pravilu, državni budžet ne može da zabeleži strukturni deficit viši od 0,35% BDP-a. U poređenju sa pravilom iz Ugovora iz Mastrihta, kojim je osnovana evrozona gde je deficit ograničen na 3% BDP-a, što je gotovo 10 puta viši nivo, jasna je namera da se bude štedljiv.
Ova mera je dala i rezultate u vidu visine javnog duga. Nakon inicijalnog rasta izazvanog deficitarnom potrošnjom usled finansijske krize, nivo javnog duga u Nemačkoj se već od 2010. zaustavio, da bi nakon toga bio na silaznoj putanji. Uporedimo to sa Francuskom, drugom najvećom privredom evrozone (a od Brexita, i Evropske unije). Prilikom uvođenja evra, nivo javnog duga Francuske bio je na istom nivou kao u Nemačkoj, ali je danas gotovo dva puta viši mereno udelom u BDP-u.
Ovo oštro nemačko fiskalno pravilo ipak daje mogućnost Vladi da se u slučaju spoljnih šokova, na koje ne može da utiče, ovo pravilo privremeno suspenduje i da generiše deficite. Ovde se prvenstveno mislilo na slučaj izbijanja ekonomskih recesija, i zaista, političari su ovo pravilo iskoristili 2020. sa pandemijom. Tada je nemačka država zabeležila visoke deficite uz zaduživanje od 275 milijardi evra zarad programa pomoći privredi (na grafikonu se vidi kao rast javnog duga).
Otkuda Ustavni sud u celoj priči?
Ali to trojnoj koaliciji koju čini nova Vlada nije bilo dovoljno. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Vlada se odlučila da kreira fond od 100 milijardi evra za modernizaciju i naoružanje vojske, jer se ispostavilo da značajan deo nemačkih oružanih snaga postoji samo na papiru. Potom je na jesen 2022. kočnica duga ponovo suspendovana da bi se kreirao paket državnih programa od 200 milijardi evra namenjenih subvencijama privredi i stanovništu usled visokog rasta cena energenata.
Ali iz pređašnjeg fonda za borbu protiv pandemije ostalo je neiskorišćeno 60 milijardi evra. I Vlada je rešila da početkom 2022. sredstva preusmeri u vanbudžetski Fond za klimu i transformaciju, kojim se finansiraju politike za borbu protiv klimatskih promena, kao što su energetska efikasnost i zamena grejanja po domaćinstvima. Opoziciona CDU je najavila ustavnu žalbu na ovakvu prenamenu sredstava, i presuda Ustavnog suda je stigla – Ustavni sud je presudio da Vlada ne može da nepotrošena sredstva iz fonda namenjenog borbi protiv pandemije po slobodnom nahođenju preusmeri u klimatski fond.
Ustavni sud ovde nije raspravljao o svrsishodnosti ulaganja u borbu protiv klimatskih promena, već samo da Vlada to ne može da finansira ovim novcem jer nije jasno pokazala vezu između svrhe za koju je taj novac prvobitno namenjen, i ciljeva za koji se prenamenjuje. Drugim rečima, između zamene grejnih instalacija s jedne strane, i isplate naknada zaposlenima za vreme dok ne mogu da idu na posao zbog pandemijskih mera, nema puno veze.
Budžetski fond za klimu je trebalo da tokom 2024. ima prihode od 99 milijardi evra, i rashode od 58 milijardi (razlika bi se prenela kao rezerva u narednu godinu), ali je ovakva presuda Ustavnog suda napravila rupu od 60 milijardi. Celokupan federalni budžet nemačke države iznosi 480 milijardi evra, tako da je praktično nemoguće da se ova nedostajuća sredstva nađu na nekom drugom mestu, realociranjem budžeta.
Izvor: Mihailo Gajić/talas.rs
