Pred početak procesa brojanja glasova na nedavnim lokalnim izborima u Albaniji, albanski premijer i lider vladajuće Socijalističke partije, Edi Rama, objavio je svoju slikovnu prognozu rezultata izbora. U objavi na Fejsbuku, Rama je predvideo da će njegova Socijalistička partija odneti pobedu u više od 50 opština, dok će opozicija dobiti između 0 i 11 opština. Ono što je moglo da se posebno uoči na Raminom postu, opozicija je predstavljena kornjačom, rezultat je ispisan olovkom u plavoj boji, a rezultat njegove partije ispisan je crvenom bojom dok nju simbolizuje crna puma.
Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar
Rezultat je, međutim, bio i bolji od onog koji je prognozirao Rama, jer je njegova partija ostvarila doista ogromnu pobedu u čak 57 gradova, dok je opozicija osvojila samo četiri. Na lokalnim izborima na 5.211 biračkih mesta moglo je da glasa ukupno 3.650.550 birača sa pravom glasa. Na lokalnim izborima učestvovalo je 48 političkih partija sa 23.788 kandidata. Od ukupnog broja, 144 kandidata pretenduju da budu predsednici opština, među kojima je 15 žena. Izbore je pratilo 324 međunarodna posmatrača OEBS/ODIHR.
Zvanično, izborna kampanja je počela sredinom aprila 2023. godine, ali je faktički počela odavno, a političke partije već mesecima su vodile promotivne aktivnosti za svoje kandidate u raznim gradovima. U 44 grada bila su po dva kandidata; u 14 po 3 kandidata; a samo u jednom gradu bila su 4 kandidata.
Kao i svaka prestonica, Tirana igra posebno značajnu ulogu. U Tirani živi 863.694 stanovnika i prosečna starost je 36,6 godina. Tirana ima obrazovano stanovništvo, a u okrugu Tirana 66,3 odsto od ukupnog broja zaposlenih bilo je u uslužnom sektoru, 26,3 odsto u sektoru proizvodnje, a samo 7,3 odsto u poljoprivredi. Glavni grad daje više od 50 odsto BDP-a Albanije. Zbog toga je u Tirani bilo čak 6 kandidata. Po treći put pobedio je socijalistički kandidat, Erion Veljiaj, koji je mandat gradonačelnika započeo 2015. godine.
Ono što zabrinjava jeste veoma slab odziv birača od 38 odsto, ali to je više od prethodnih izbora 2019. na kojima je glasalo 22 odsto birača, a opozicija ih bojkotovala. Sadašnji rezultat, istina, sličan je ishodu s bojkotom opozicije. Pre ovih izbora, pravosudnim igrama, posle rascepa u Demokratskoj partiji, ni jedna strana nije dobila pravo da nasledi njeno ime, pa je opozicija, čiji su glavni stubovi bila dvojica veterana albanske politike i nekadašnji predsednici, Salji Beriša i Iljir Meta nastupila pod sloganom “Zajedno pobeđujemo”. Demokratska stranka kao partija evroatlantskog kompasa, po prvi put u svojoj istoriji, razvija nacionalnu izbornu kampanju bez Saljija Beriše u središtu. U onome što nazivaju „albanskom pluralnom desnicom“, oni se protive svom osnivaču i istorijskom lideru, bez obzira na to koliko su se loše snašli na ovim izborima, gde je stranku vodio Enkelejd Alibeaj i gde u mnogim gradovima nisu imali čak ni svoje kandidate, a da ne govorimo o šansi da pobede.
Rama je tokom kampanje uporno isticao da građani ne bi trebalo da glasaju za opozicionu koaliciju jer su njenog glavnog lidera, bivšeg premijera i bivšeg predsednika Berišu, SAD proglasile „personom non grata“ zbog navodne umešanosti u značajnu korupciju. Za isto to, naravno, opozicija je optužila Ramu, pripisujući mu još i navodnu povezanost s narko – kartelima u zemlji.
Rezultati ovih izbora prevazilaze karakter i značaj lokalnih izbora, jer se mogu smatrati svojevrsnim testom za predstojeće parlamentarne izbore za dve godine. Prema njihovom ishodu, opozicija nije uspela da učini nikakav ubedljiviji pomak, nego se stiče utisak da je pogoršala svoje šanse da učini nešto značajnije na tim izborima. Ukoliko pobedi, to će biti četvrti mandat Edija Rame na čelu albanske vlade i to ga stavlja među evropske i balkanske lidere s najdužim premijerskim stažom. Za to vreme, on sam, a zatim i evropski zvaničnici, kao njegovo posebno dostignuće ističu uspostavljanje i negovanje dobrih odnosa sa susedima, što je bez presedana u albanskoj istoriji. Edi Rama je uključio Albaniju u inicijativu “Otvoreni Balkan” što je regionalna platforma kojoj je cilj podsticanje robne razmene i ekonomske saradnje u regionu, ali i uzdizanje stepena političkih odnosa u čemu je, do sada, neosporno uspeo.
Albanija je dobila status kandidata za članstvo u EU u septembru 2014. a pregovori o pridruživanju sa EU počeli su krajem 2022. Svi ističu da je napredak Albanije impresivan. Strane diplomate vole da upotrebe frazu „Albanija je na dobrom putu, ali njima mora još dugo da se ide“. Lista pitanja koja Albanija treba da reši uključuje reformu pravosuđa, borbu protiv kriminala i korupcije, nedostatak nezavisnih medija, depolitizaciju institucija, povećanje efikasnosti, kao i uspostavljanje dinamičnijeg dijaloga između vlasti i opozicije sa ciljem da reforme budu sveobuhvatnije i brže. Albaniju, međutim, opterećuje i teško istorijsko nasleđe i zatrovan politički život, ali i nezadovoljstvo zbog toga što je Albanija i dalje na začelju evropskog razvoja, uprkos članstvu u NATO i lojalnom savezništvu prema SAD i EU.
U Tirani je otvoren muzej zvani “BunkArt”, što je skraćenica za “Umetnost bunkera”, po kojima je Enver Hodžina Albanija bila poznata. Njegov cilj je da se predstavi istoriju njegove diktature u podzemnom prostoru od 20 prostorija. Pisac i nekadašnji zatovorenik, Fatos Lubonja, smatra da bi muzej trebalo da bude otvoren na mestima gde su bila “realna mesta patnje”, odnosno tamo gde su zatvori doista bili. Londonski “Ekonomist”, navodi da prošlost “truje današnju politiku”. Većina onih koji su trpeli ili bili proganjani u Hodžinom režimu identifikuje se s glavnom opozicionom, Demokratskom partijom, nekadašnjeg predsednika Saljija Beriše. Pišući o Rami, “Ekonomist”, skreće pažnju na nedostatak civilizovanog ophođenja u politici Albanije. Sve strane optužuju jedna drugu kao gangstere, čak ubice, “što je u nekim slučajevima istina”, primećuje ugledni londonski nedeljnik. Posebno je problematičan odnos politike i medija. Rama objašnjava da sve ovo potiče iz ere Envera Hodže kada je najmanje neslaganje značilo zabranu, zatvor ili streljanje. Ako uspe da to promeni, Rama ocenjuje da će to biti “najveće nasleđe”. Ali, za to je možda potrebna još jedna generacija, zaključuje “Ekonomist”.
Izvor: kosovo-online
