Петак, 27 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Усправан

Журнал
Published: 27. фебруар, 2026.
Share
Фото: Maxim Konankov/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia
SHARE

Пише: Мишо Вујовић

Достојан трона цетињских митрополита, усправан као свећа, корачао је архиепископ цетињски Јоаникије кроз масу незадовољника у Новом Саду.

Није било кордона. Није било бокова обезбеђења. Није било скривених улаза.

Јоаникије је ушао и изашао на главни улаз Новосадског народног позоришта, мирно, без журбе, онако како улази човек који нема шта да крије. Део масе га је наградио аплаузом.

„То је прави пастир,“ чуло се из гомиле.

Било је и звиждука. Када су једног од звиждача упитали коме звижди, кратко је одговорио: „Поповима.“

Звиждање мантији није нова појава. То је једна од преживелих иновација комунизма – рефлекс који се није повукао са зидовима партијских домова. Са тим рефлексом је Јоаникије живео још као млад монах на Цетињу.

Средином деведесетих, тадашњи јеромонах и ректор Богословије, бранећи своје ђаке, имао је више блиских сусрета са цетињским хулиганима. Ни тада није тражио пратњу. Ни тада није бирао споредне пролазе.

Једном су га опколили, узвикујући:

„Неће нас више јахати Срби!“

Нико није „напао“ Јоаникија

Стајао је мирно, погледом право у коловођу.

„Вас је ђаво узјахао,“ одговорио је тихо.

Потом је изговорио нешто што није било претња, већ подсетник на историју која често уме да буде сложенија од пароле:

„Јели Богдановићу, ви сте се некада презивали Јабучани, док се не потурчисте; па кад сте се вратили у своју веру, постали сте Богдановићи — да би били Богу ближи.“

Речи су биле оштре, али не увредљиве. Личне, али не понижавајуће. И што је најважније — изговорене без страха.

Маса се разишла.

Човек који стоји усправно не разоружава снагом, већ смиреношћу. У временима када се ауторитет често тражи у обезбеђењу и оградама, понекад је најјача порука корачати сам.

Неко ће то тумачити као храброст.

Неко као инат.

Неко као доследност.

Али чињеница остаје: пастир не иде позади стада. Он иде испред.

И зато је тог дана у Новом Саду било је и аплауза не само звиждука.

Извор: ИН4С

TAGGED:ИН4СМитрополит ЈоаникијеМишо ВујовићНови Сад
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Јован Зафировић: За 6 990 недостојних
Next Article Дејан Огњановћ: Најлепше умиру голе

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Крај фалсификовању меда?

Пише: Душан Обрадовић Клима наше планете, слично човековом организму зависи од одржавања осетљиве равнотеже између…

By Журнал

Даниловић: Једино исправно и коректно је да РТЦГ откаже сучељавање кандидата

Предсједнички кандидат Горан Даниловић оцијенио је да би РТЦГ требало да откаже сучељавање предсједничких кандидата…

By Журнал

Александар Молнар: Контроверзе нацификације

Пише: Александар Молнар „Боље ћаци него наци“ најновија је крилатица коју је лансирао председник Републике…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ГледиштаДруги пишу

Милан Благојевић: Вучић пре и Вучић после гласања о резолуцији о Сребреници

By Журнал
Други пишу

Уздамо се у летњу офанзиву у Украјини

By Журнал
Други пишу

Лидија Глишић: Свијет Црног лабуда – очекујмо неочекивано

By Журнал
Други пишу

Небојша Јеврић: Село

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?