Било би бестрага досадно и бесмислено озбиљно анализирати прексиноћње празно наклапање и рецитовање општих мјеста бившег… Душка Марковића. Пука разводњена комунистичка демагогија „милицајца умној патњи нестасалог“.
Умјесто тога ваља се осврнути на посљедице његовог владања и војску неупотребљивих кадрова које су његова партија и Влада оставиле у насљеђе овима који су преузели власт прије годину.

Један осврт је општи и односи се на стотине „кадрова“ неупотребљивих за иоле озбиљнији задатак у јавном сектору. То су људи чија је употребна вриједност била да гласају сваке четврте године, а у међувремену да барјаче и онемогућавају продор икога знавеног ако није члан њихове партије. Депеесовци су готово пета врста темперамента, уз оне опште познате четири. Ријеч је о врло резистентној врсти. Све је том соју било блиско и прихватљиво, ако ће резултирати привилегијом или приходом.
Пар овлашних и типичних примјера.
Има у Центру за стручно образовање госпођа која је званично на боловању двије године, а у ствари борави све вријеме и ради у САД. Могла би министарка Братић питати Душка Рајковића, ДПС-ов кадар који је још директор Центра, за ову информацију. Да има државе, у затвор би завршили – та госпођа, љекар који потписује дознаке за боловање и Рајковић који то покрива.
Погледати у здравственом систему, првенствено у Клиничком центру и болницама и домовима здравља на сјеверу, колико је у посљедњих деценију и по увезено куповних диплома из Тутина и остатка Санџака и Србије. Није виц, у Тутину постоји „висока медицинска школа“ која штампа дипломе за наш виши и високи медицински кадар. Наше санитетке оду пар пута до Тутина или истуреног одјељења те школе у Београду, да уплате рату и донесу папир налик дипломи и заузму мјесто дјевојчицама које три године деру клупу на државној Високој медицинској школи у Беранама. Чији је то интерес осим Марковићеве партије.
Погледајте, министре Секуловићу, дипломе полицијских инспектора запослених посљедњих десетак година у станицама полиције које гравитирају Санџаку и, рецимо, у Беранама десетак инспектора запослених пред посљедње парламентарне изборе. Питајте те милицајце са чиновима гдје су, када и како завршили школе.

Тих примјера је небројено и све је то продукт и изум Марковићеве партије. И сад он да оптужује некога што запошљава нове кардове у јавном сектору, а тамо већ постоји и превише вишка. Али, чему војска кад је неупотребљива. Ваша партија је у РТЦГ у продукцији накрцала скоро 200 запослених – гласача, а свакодневно посао завршава двадесетак људи од којих су већина хонорарци.
Могли бисте ви господине бивши… Марковићу објаснити јавности коју вам је школу и како на Малти завршио старији син Предраг, а енглески натуца као конобар из Сутомора. Колико је и како радио у проћерданој државној авио-компанији Монтенегро Ерлајнзу, гдје је без икаквих референци, осим што му је тата тада био предсједник Владе, био комерцијални директор, долазио на посао кад се наспава, ногом отварао врата извршног директора, несрећног Бањевића. Кад је компанија дошла до банкрота узео је отпремнину од 10.000 еура и тајо га заослио у Агенцију за цивилно ваздухопопловство као стручњака за авијацију, а у папиру који зове дипломом пише му да је туризмолог. Тамо и данас Пеђа прима министарску плату, а већи дио радног времена проводи у својој кафани симболичног имена „Пауза“ у згради „Максим“, на Булевару Светог Петра Цетињског. И сад ти са толико репова, Марковићу, имаш смјелости да са шумом у гласу празнословиш о лошој власти. И јесте лоша, и да ишта ради и ваља пола вас би било под истрагама и у затвору, а ви још на слободи трућате о угрожености Црне Горе.
Записао је негдје Момир Булатовић да га је једном Мило Ђукановић замолио да Душка повуку из родног Мојковца у Подгорицу. То је оно када је демонтирао радијатор да носи за Подгорицу. Каже Момир да је питао Мила шта тај Душко зна да ради. Ђукановић је одговорио – ништа али је одан као пас. Остало, на несрећу, знамо. Да је оданост Душка довела до премијерске позиције, али се на крају господару досадио одани па гаје одбацио као пса.
И сад Дуле фијуче и цвили да је отишао сам да би уступио мјесто новим и млађим. „Види Себастијана у сламеном шеширу“, рекао би Петар Божовић кад покушаш за му умјесто правих продаш оне друге бубреге.
Петар Ивановић