Четири оптужнице, четири судска поступка против бившег председника – добра бесплатна реклама
За Белу кућу снаге се одмеравају још од 1788/89, а никада се раније није догодило да је кандидат попут Доналда Трампа, био он добар или лош, свакодневно на свачијим уснама. И то бесплатно, без потрошеног иједног долара. Управо је сада такав случај, уочи шездесети председничких избора, заказаних за наредну годину.
Анкете тврде да му правосудна бука, коју многи сматрају прогоном, а и он то истиче на сваком кораку, и која има за циљ само да га по сваку цену склони с пута, не штети, већ му иде у прилог. То се, очигледно, односи на одређене бираче.
Никада се не сме заборавити да консензус у анкетама не треба тражити негде другде, већ користећи одговарајући језик, међу онима који су политички и идеолошки блиски, а не међу онима који се томе противе. То значи да не треба убеђивати некога са стране или некога ко је супротних схватања.
У конкретном случају, Трамп се обраћа онима, и то веома великом броју, које је не тако давно Хилари Родам Клинтон дефинисала као „јадне”, али који зато свакако нису изгубили право гласа. Бивши станар Беле куће је у толикој предности као кандидат за републиканску номинацију да може слободно да одбије учешће у телевизијским дебатама које су, између осталих предизборних активности, започеле за остале кандидате. Могао би да се кандидује за председничку функцију чак и да је осуђен, па чак и из затвора (као што је Јуџин Дебс урадио 1920).
Притом, Трамп се труди да се јасно разликује од „патуљака”, како он представља у свом разматрању друге противкандидате из републиканске странке, са којима је боље да нема никаквог посла. Профитабилна стратегија у овом тренутку јесте и у томе што међу осам изазивача (седам мушкараца и једна жена) до сада на терену ниједан не изгледа довољно харизматичан да би могао да му се озбиљно супротстави. То се и десило са дуго очекиваним, али на крају разочаравајућим, гувернером Флориде, Роном де Сантисом, који је већ у фази опадања популарности.
Трамп се спрема, судећи са садашње тачке гледишта, (а уздајући се у будућу наклоност богова, јер се ствари у политици могу изненада променити) уз „жонглирње” од јануара по посланичким клубовима, предизборним скуповима и судницама, да би се коначно супротставио омраженом Џоу Бајдену, који је, по његовом мишљењу, узурпатор. Све то под претпоставком да Бајдена заиста прихвате демократе упркос изразито поодмаклим годинама живота. Међутим, у недостатку правих противника за номинацију, шта друго очекивати у том погледу.
Занимљиво је подсетити се да оно што Трамп покушава да уради, да се врати у „Извршни дворац” после четворогодишње паузе, има само један историјски преседан. Гровер Кливленд је први пут изабран 1884. године, изгубио је 1888, поново је победио 1892. и стога је званично наведен и као двадесет други и као двадесет четврти председник Сједињених Држава. Трамп је као тајкун био четрдесет пети шеф Сједињених Држава, и жели да га у будућности памте као четрдесет седмог.
Аутор је стручњак за америчке изборе, почасни председник Фондације Италија–САД
Мауро дела Порта Рафо
Превод: Александра Дамњановић Д’Агостино/Политика