Традиционалним окупљањем у селу Враниште, данас је у општини Гора, игром и песмом почела прослава Ђурђевдана или Ђурена, који за Горанце има посебан значај.
Прослава на месту Влашко, креће уз прве звуке традиционалних инструмената, зурли и тупана. Као и до сада, сви који су у потрази за бољим животом давно напустили свој завичај, на овај дан му се враћају.
Један од њих је и Фикрет Нухи, родом из села Враниште, који већ годинама живи у Француској. Један је од организатора манифестације и са поносом истиче да је ово дан који окупља Горанце.
“Ђурђевдан или, како ми у Гори кажемо – Ђурен, наш је традиционални празник који окупља Горанце – било где да су морају овде да дођу за Ђурђевдан. Гора је толико лепа, а толико запуштена и да не дођемо за Ђурђевдан била би нас срамота од нас самих“, каже Нухи.
Међу окупљенима је, додаје, више од 80 одсто људи из дијаспоре, којих је ове године дошао „поприличан број“, можда и највише у односу на све претходне године.
„Срећан сам што видим оволики број људи из свих села из Опоља, горанских села из Албаније, из Македоније сви су ту. Гора у малом је овде”, каже Нухи.
Прича да су раније обичаји били мало другачији, али да је очуван дух празника.
“Раније су обичаји били мало другачији и интересантнији, јер се ујутру у пет сати ишло на уранак, крило се масло због девојке и жене. Правила се пита масник, традиционално за Ђурђевдан, а после тога се пекла јагњетина. Славило се у селу Млике и у нашем селу. Сутра се слави у Рапчи, па иду Зли поток, Брод, Рестелица и најбољи део у години је 5. и 6. мај, празник који сакупља све, и старе и младе”, казао је Нухи.
На пољани су се могле видети младе девојке обучене у народну ношњу.
Адна Адиша је са родитељима стигла из Француске и истиче да јој се обичаји на овај дан веома свиђају.
“Ношња ми се свиђа. Било ми је потребно доста времена да се спремим за овај дан. Ово ми је први Ђурен и прелепо је. Долазим из Француске, и другачије је када гледамо на телевизији и када дођемо овде. Било ми је много чудно на почетку али ми се касније свидело, упознајемо нове људе и прелепо је”, каже Адиша.
И Јасмина Мимиши из села Враниште је дошла обучена у ношњу за коју каже да је веома скупа и да је потребно доста времена да се изради.
“Од када постоје Горанци, постоји и ова традиција. Ова ношња је веома скупа и потребан је дужи временски период док се направи, а дуго времена треба и док се облачи, док се намести све како треба…“, каже Јасмина.
Прича да Ђурђевдан траје четири или пет дана, а првог дана девојке излазе са момцима, узимају цвеће и иду на воду, облаче народну ношњу.
„Данас је Ђурђевдан и имамо тупане, девојке играју коло, ту је много хране и пића. Сутрадан се ово весеље сели у друго село Рапче, а 8. маја свако иде у своје село. Ово је једно велико окупљање и људи из дијаспоре долазе да посете своје домове и испоштују обичаје”, каже Мимиши.
Ракита Муртезани додаје да су се на истом месту окупљали и у њеној младости.
“И раније смо исто долазили на ово место. И сада је исто, мада мало модерније. Раније су Горанци долазили из Србије а сада из дијаспоре, са свих страна. За Ђурен долазе овде и онда до следећег празника нема никога, а раније су долазили и за Ђурен, и лети и зими”, присећа се она.
У селима у општини Гора, према речима мештана, живи између 7.000 и 10.000 становника, а око 20.000 је Горанаца који дођу за време прославе празника.
Извор: Kosovo Online
