Разговор водио: Милован Марковић
Гласовима 42 посланика, од чега је 41 био за, а један против, Скупштина Црне Горе јуче је усвојила Резолуцију о геноциду у системима логора Јасеновац, Дахау и Матхаузен.
Опозициони посланици су напустили Пленарну салу парламента јер сматрају да, на овај начин, званични Београд злоупотребљава свој утицај у Црној Гори, како би минимизовао претходно доношење Резолуције о геноциду у Сребреници у Генералној Скупштини Уједињених нација (УН).
Недуго након доношења Резолуције стигле су оштре критике из Хрватске.
Наиме, одмах по завршетку гласања огласило се Министарство вањских и европских послова Хрватске, које је потез Црне Горе окарактерисало “далеко од добронамјерног и добросусједског”.
На усвајање Резолуције данас је реаговао и хрватски премијер Андреј Пленковић.
Он је навео да она шаље намјерну политику подјеле унутар Црне Горе, те да је ријеч о инструментализацији “једне друге државе у регији”.
Пленковић је поручио и како ће Хрватска предузети мјере које сматра примјеренима за овакве потезе “инструментализације парламентарне већине” с циљем нарушавања односа Загреба и Подгорице.
“Умјесто да се баве својим проблемима и својим питањима, па и процесуирањем ратних злочина из тог времена, они се баве темом за коју нису показивали интерес задњих осам десетљећа”, закључио је премијер Хрватске, нагласивши да они који желе ићи према чланству у Европској унији морају водити рачуна о добросусједским односима и међусобном поштовању”, казао је премијер Хрватске, Андреј Пленковић.
О свему овоме, мало више и детаљније, разговарали смо са уредником портала “Журнал.ме”, Вуком Бачановићем.
PRESS: Црногорски парламент јуче је изгласао Резолуцију о геноциду у системима логора Јасеновац, Дахау и Матхаузен. Како ви, уопштено, коментаришете доношење ове Резолуције? Да ли је и колико то значајно за српски народ, као и да ли је важно то што се у ову причу кренуло из Црне Горе која је, за вријеме ДПС-а, често карактерисана као антисрпска држава?
Бачановић: Симболички је врло важно. Без обзира на чињеницу да су у глобалним односима све резолуције сличне природе одраз политичких односа моћи и што за циљ редовно имају нешто сасвим супротно од пијетета према жртвама, сматрам да је важно да је црногорски парламент овим ставио тачку на дугогодишњу дехуманизацију српског народа, те његову културу сјећања изједначио са културама сјећања других етничких група у Црној Гори. Тешко да ће ова резолуција сама по себи магично отклонити посљедице Ђукановићевог деценијског политичког варварства које се, не треба никада заборавити, није испољавало само према српском народу него према цјелокупном историјском бићу Црне Горе, али би могла да постане једна од важних прекретница ка томе. Резолуције не могу преко ноћи надомјестити недостатке озбиљне културне политике пијетета према жртвама и то такве која не би осмишљена да може служити дневним политиканствима, већ катарзи цјелокупног друштва. Ако размишљамо хуманистички, све жртве дехуманизације су наше, ма којој етничкој или религијској групи припадале.
PRESS: Да ли је оправдано мишљење да су логори Дахау и Матхаузен додати Резолуцији кроз амандмане како сав фокус не би био на Јасеновцу? Односно, како би се покушала амортизовати ситуација која потенцијално може настати са Хрватском у контексту блокаде Црне Горе на путу ка ЕУ. Илити, да будем(о) прецизнији, како би се донијела резолуција о осуди тих злочина да се одржи ријеч и пред Србима у Црној Гори и властима у Београду, али и како би била, да тако кажем(о), “мирна Хрватска”?
Бачановић: Мислим да јесте тако. У политици је све мање-више ствар компромиса и интереса због којих, у коначници, пати истина. А та историјска истина гласи да се геноцид одвијао на територији цијеле Независне државе Хрватске и да се није састојао искључиво у пројекту биолошког уништења српског народа западно од Дрине, већ као што се врло често заборавља, његовој културолошкој асимилацији, системском затирању свијести о српском идентитету и поријеклу. За разлику од Јевреја и Рома међу којима готово није било изузетака у политици биолошко уништења, ви сте у НДХ, у бројним случајевима, могли избјећи одвођење у логор смрти или бацање у јаму, не само уколико бисте пристали на исељење у Србију, или уколико би сте постали римокатолик и изјаснили се као Хрват, већ сте након њемачког притиска на Павелића из 1942. у циљу лакше пацификације устанка српског народа, имали опцију да пристанете на одредницу «православни Хрват», с којом сте чак могли обављати високу функцију у влади или војсци НДХ. Оно што хоћу рећи је да се, ради природе саме политике не можемо ослонити на саме резолуције као изворе истине, већ на историјске чињенице које нас морају водити до креирања паметне српске културне политике, која с једне стране не смије завршити у аутодеструктивном шовинизму из деведесетих који је, будимо искрени, водио до ужасних злочина нарочито у БиХ, али с друге упозоравати да се десрбизација Црне Горе у режији ДПС-ових интелектуалаца одвијала по сличном културолошком предлошку као у НДХ, те да има своје поријекло у идеологији прохрватских Црногораца, попут Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије који су високо котирали у друштву НДХ. Читајући дјела ових расистичких пропагандиста из Другог свјетског рата, установио сам да су прихватили образац хрватских шовиниста: најприје српски народ, низом блатантних дисторзија историјске истине, прогласите странцем, дошљаком или издајником у властитој земљи, а потом му понудите асимилацију која подразумијева «нормализацију» у оквирима тих истина или “тракторе“. Застрашујуће је да је ДПС који је имао прилику да Црну Гору заиста учини сигурним домом свих њених грађана, ради ситних користи, одабрао управо овакав образац и да од њега и даље не одсутаје. Дакле, потребно је увијек упозоравати на тај шовинистичко-асимилаторски карактер НДХ, будући да он, уз разне модификације и даље живи као модус рјешења српског питања како у Црној Гори, тако и у окружењу.
PRESS: Сматрате ли да доношење ове резолуције може нешто промијенити и допринијети нечему и, ако да, конкретно, на шта све она може, када је српски народ у питању, утицати у случају његовог статуса, положаја…
Бачановић: Мислим да сам на то питање већ дјелимично одговорио. Усвајање резолуције се, са свим својим мањкавостима, може посматрати као једна од политичких прекретница, али када је у питању све што сте навели, то је већ ствар добро осмишљене политичке и културне борбе. Без тога, резолуција ће бити само још један у низу папира у државној бирократској машинерији.
PRESS: Да ли је доношење ове резолуције, како тврде медији у Хрватској, “кукавичије јаје предсједника Србије Александра Вучића”?
Не бих се овдје упуштао у коментарисање нагађања хрватских медија. Политика се одувијек састојала од вјештине подметања таквих “јаја”, али је тренутна хрватска власт у којој партиципира и отворено проусташки Домовински покрет и која понижава дугогодишњег умјереног српског политичара Милорада Пуповца, пријети обустављањем финансирања српске штампе и скида главу директору ЈУ “Спомен подручје Јасеновац“ Иви Пејаковићу јер злочине над српским народом у НДХ квалификује као геноцид, задња која је у позицији да се жали ради било каквог „подметања“, те врсте, ма од кога оно долазило.
PRESS: Да ли стоји та теза да је њено доношење било условљено како би се, колико-толико, ублажила одговорност Црне Горе за гласање Резолуције о Сребреници у УН?
Бачановић: Надовезаћу се на оно што сам већ рекао: било би жалосно да сјећање на Јасеновац сведемо на политичке игрице. У дневној политици се све своди на трговину, али културна политика не би смјела да буде њен таоц.
PRESS: Да ли ће доношење ове Резолуције проузроковати лоше односе са Хрватском? Да ли Црна Гора може имати неке посљедице иако, да подсјетим, и у протеклој године су наша држава и хрватска страна имале варница како око брода Јадран, тако и у односу на неке друге теме?
Бачановић: Тешко је сада процијенити конкретне потезе, али не сумњам да ће Хрватска наставити да ради свој посао.
PRESS: Очекујете ли, након свега овога, у наредном периоду побољшање односа између званичног Београда и Подгорице?
Бачановић: Очекујем и надам се да односи Београда и Подгорице буду засновани на далеко чвршћим темељима од дневнополитичких превирања.
Извор: Press.co.me
