Његова светост Патријарх Порфирије поново у Црној Гори: Овога пута достојан дочек у Васојевићима
7. септембра, 2021.
Хеликоптер као судбина!
8. септембра, 2021.
Ко би могао да помисли да ће један вјерски обред постати грдно судилиште, раскршће на коме ће вјетар сурове реалности, који реже пропагандне облаке, раскринкати све актере у датој игри. Писали смо о игри Ђукановића и Вучића – они су до устоличења били двије стране исте медаље (не грађани Црне Горе различите политичке и вриједносне оријентације).
Како се подухват осујећења устоличења показао неуспјешним, а Мило Ђукановић одржао свој капитулантски говор са изразом лица – у страху су велике очи, на његову партијску структуру, чланство и бирачко тијело логички пледира УРА (СДП и СД су већ декласирани). Одједанпут је за „Вијести“ премијер Владе Здравко Кривокапић тиранин који злоупотребљава своје надлежности и коме се пријети тобожњом одмаздом западних центара моћи?
Александар Ђокић (Фото: Фејсбук)
Званичници САД-а и ЕУ су, иначе, подржали устоличење на Цетињу и оптужили Мила Ђукановића за државни удар и не исповиједају своје закулисне радње „Вијестима“ да их ови каче на насловну страну (тако се никада не поступа – или се шаљу упозорења јавним дипломатским каналима, или се даје тајна подршка одређеним политичким опцијама, па се о томе не труби у медијима).
О томе да УРА пледира да постане друга страна медаље писао сам још код смјене министра Лепосавића – УРА је тражила његову главу на врло незгодној теми Сребренице (што је имало већи одјек ван граница Црне Горе), а друга страна га је бранила да докаже своје српство, док је премијер Кривокапић био ухваћен у процјеп да руши Владу или смијени министра кога је сам довео у кабинет. Тада је то могло да се тумачи као некоординисани слијед догађаја, једни су на својим идеолошким позицијама, други на својим и интереси им се случајно пресијецају.
Послије устоличења, које је брат митрополита Јоаникија у писму захвалности премијеру Кривокапићу, објављеног на сајту Митрополије, описао као производ одлуке „таквог ранга, да то дјело улази у нове примјере чојства и јунаштва“, све улоге се јасније виде. Прво, види се да УРА не може да контролише рад Владе око кључних питања, да њен уцјењивачки потенцијал није бесконачан; друго види се да УРА жели по сваку цијену да истисне самог премијера из Владе и потенцијално обнови договоре који су важили између Ђукановића и Вучића (тако што би заузела мјесто Ђукановића).
У овој замисли их подржавају „Вијести“, које не подупиру Владу као такву (никада и нису), већ искључиво онај њен дио који је под контролом УРА-е. Премијер Кривокапић и полуодсутне Демократе (видим гдје је Момо Копривица, а гдје је Алекса Бечић?) морају разрадити заједничку стратегију опирања двоглавој пословичној медаљи, тако што својим залагањем да се испуне кључни задаци Владе неће допустити да се поларизује политичка сцена Црне Горе између УРА-е и политичког пројекта који финансира Вучић (што је нови циљ игре, након што је Мило Ђукановић политички крахирао на Цетињу).
Премијер Кривокапић је доказао и себи и другима да има капацитета да буде лидер. Мора наставити у том правцу ако жели да испуни аманет блаженопочившег митрополита Амфилохија. Само кроз конкретне успјехе, попут устоличења новог митрополита на Цетињу, ће тако нешто бити могуће и одржати премијера на површини, политички говорећи. Из тога се може родити једна перспективна демократска конзервативна странка, која у блоку са умјерено либералним Демократама може заузети централну позицију на црногорској политичкој сцени (насупрот објема странама медаље). ДФ или неки његов дио, ослобођен од утицаја Вучића, апсолутно може постати дио објашњеног механизма.
Премијер и Демократе немају медијску машинерију, немају спољне спонзоре и зато су у константној дефанзиви у информативном простору. Свака њихова грешка се увеличава, сваки успјех се обесмишљава или приписује другима. Они имају позиције у власти и могућност дјеловања код кључних питања, јер уцјене су двосмјерне, ни УРА не жели да се сруши Влада њеном кривицом. Зато треба да се фокусирају на конкретне циљеве, а не на медијско препуцавање, јер то није њихов терен.
Отворена су питања пописа и Темељног уговора са СПЦ у краткорочној перспективи, то мора да се спроведе као и устоличење на Цетињу, па ће аплаузи тећи све до истека мандата.
P.S. У међувремену је митрополит Јоаникије изјавио исто што и патријарх да „није било помјерања, нити било каквог отказивања (устоличења) у ноћи између 4. и 5. септембра“, захвалио се премијеру Кривокапићу и министрима. „немам ријечи какви су били премијер и министри, посебно министарка одбране“, и објаснио да је Темељни уговор у финалним фазама пред потписивање – „постоји добра воље двије стране да се Темељни уговор потпише, то је близу рјешења, ради се о прецизном формулисању“.
Александар Ђокић
Извор: Фејсбук
