субота, 14 јун 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ЖУРНАЛИЗАМ

Хеликоптер као судбина!

Журнал
Published: 8. септембар, 2021.
Share
фото : Фејсбук
SHARE
Пре два дана, хеликоптер као да је хтио да опере своје старе грехе… 🙂
фото : Радио Светигора
  Кључни догађај, преломна тачка у расрбљивању Црне Горе, збио се у љето 1972. године када је срушена црква св. Петра Цетињског на Ловћену у којој су били сахрањени Његошеви земни остаци. Тај храм је био симбол историјске Црне Горе и његово рушење је означило државни раскид са традиционалним, његошевским, косовским,  немањићким идентитетом.
  Идејни творац тог ритуалног, комунистичко-масонског чина, био је секретар Идеолошке комисије ЦК СК Црне Горе, Вељко Милатовић. Поред њега, учесници тог удруженог злочиначког подухвата били су: Блажо Јовановић, Владимир Поповић, Веселин Ђурановић, Видоје Жарковић и Жарко Булајић.
  Један од највећих бораца против рушења Његошеве капеле на Ловћену, био је митрополит Данило (Дајковић): „Црква је за владике, а маузолеји за цареве, краљеве, предсједнике република или друга световна лица.“ То је изазвало бијес Цетињана који су, 19.03. 1969, демонстрирали испред његове резиденције
  Посебну тежину имао је чланак митрополита Данила у „Православљу“ под насловом: „Његошу не треба маузолеј“, у којем је одлуку црногорских власти о рушењу старе Његошеве капеле упоредио с поступком италијанске окупационе војске у Другом свјетском рату, када је италијански тобџија (током војних вјежби) погодио и оштетио Његошев споменик на Ловћену.
Цетињани су ово доживјели као увреду и понижење. Њих да упоређују с аустроугарским и италијанским окупационим војскама. Дана 17. марта 1969, одржана је сједница Скупштине општине Цетиње, на којој су разљућени и разгоропађени одборници дословце отимали за ријеч да би изразили своју огорченост и противљење ставовима СПЦ. Неки су чак тражили да се судским путем затражи сатисфакција због тешких оптужби.
  Врхунац црнoгорског протеста против СПЦ догодио се два дана касније, 19. марта 1969, када су цетињски гимназијалци, односно ученици старијих разреда цетињских школа, демонстрирали испред резиденције митрополита Данила, носећи притом транспаренте на којима су били исписани цитати неких Његошевих стихова, попут: „Не, владико, ако бога знадеш да ли ово светковина није!“ и „Какав даваш приговор, владико, трн у здраву ногу забадате…“
  У августу 1969. одржана је Прва, а у априлу 1970. године Друга сједница Одбора за подизање маузолеја на Ловћену (објема је предсједавао Вељко Милатовић). Крајњи закључак оба засиједања? Иде се дефинитивно на уклањање Његошеве завјетне цркве.
Аутор : Донко Ракочевић
Извор : Фејсбук
Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article УРА се нескривено кандидује за другу страну медаље?
Next Article Став Грчке у погледу статуса Косова остаје непромијењен

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

„Нереди на утакмици локалних клубова у Хрватској“

(поводом текста у загребачком "Вјеснику" о насиљу на локалној ногометној утакмици између навијача два клуба…

By Журнал

Кратка и узбудљива историја Есперанта: Језик мира који су мрзели Хитлер и Стаљин

У Француској је есперанто био забрањен као наводно оруђе за пропагирање комунизма, Хитлер је тај…

By Журнал

Александар Стојановић: Други угао, Амерички интерес и геополитичке посљедице резолуције о Сребреници

Пише: Александар Стојановић Резолуција о Сребреници која ће се наћи пред Генералном скупштином Уједињених нација…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Друштво

Горки плодови радикалног феминизма

By Журнал
ЖУРНАЛИЗАМ

„Демократија“: Како америчка влада купује новинаре „Вашингтон поста“ и „Њујорк тајмса“

By Журнал
Мозаик

Одлука Савета Европе о Косову – демонстрација силе и порука Београду и Приштини

By Журнал
Друштво

Злоупотреба страдања: Гдје су сада избjеглице из Украјине

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?