Пише: Љупко Мишељић
Ако се повјерује власти Републике Српске, опстанак српског народа у Босни и Херцеговини не угрожавају ни изостанак ефикасних социјалних мјера ни неизвјесна економска и институционална ситуација, већ мигранти
Док се парламент спрема за расправу о неприхватању миграната на територији Републике Српске (РС) с циљем заштите виталног националног интереса и опстанка српског народа, Влада РС не проговара о пронаталитетним мјерама које предлаже опозиција. Представници владајуће већине на скупштинском колегијуму одбили су приједлог да скупштина расправља о резолуцији о опстанку којим би се коначно утврдиле мјере побољшања живота и стандарда становништва.
Проблеми незапослености, ниских примања, неадекватних или непостојећих стамбених политика, стање несигурности за предузетништво, неизвјесности политичке и безбједносне ситуације, абнормалан раст цијена основних животних потрепштина који пуни ентитетску касу која не враћа становништву, кулминирају масовним одласком из Републике Српске. О активностима власти према становништву говори сљедећа информација: о становништву на рубу егзистенције нема чак ни података већ десет година, а камо ли ефикасних и адекватних мјера власти за побољшање ситуације. Поред ових проблема, Република Српска суочава се са негативним природним прираштајем, што говори о проблему опстанка становништва као виталном интересу добре управе.
Умјесто програма социјалних мјера, Влада РС брине се о тзв. социјалној карти, регистру издатака из буџета за социјалне категорије. – Концепт креирања социјалног минимума свео се засад тек на техничку припрему базе података о накнадама и услугама – рекао је раније за Новости проф. др Љубо Лепир, предавач Факултета политичких наука у Бањалуци. – Прикупљање података које се наводно треба реализовати по угледу на Србију неће ништа посебно значити у контексту стварања неких нових основа за остваривање права или за проширење социјалних права. Заборавља се кључни корак који је требало у прошлости дефинисати, а то је питање чему треба да служи социјална карта. Да ли служи искључиво за праћење социјалних накнада као административни механизам или служи као помоћно средство за дефинисање бољих социјалних политика. То је кључна дилема која није ријешена – навео је Лепир.
Он упозорава да лепеза интервенција, односно социјалних услуга које држава пружа грађанима, остаје ван бриге власти и ван домета административног механизма за бригу о грађанима. – То је нешто што нам овај закон не даје и притом не одговара на стратешка питања о социјалној политици коју водимо. Кључни сегмент који је засад изостао је дефинисање прага социјалне сигурности од стране владе. То су одговори на питања шта се може гарантирати људима који су испод социјалног прага, како ће ту разлику држава на неки начин покрити, које су то накнаде и услуге које морају бити доступне – рекао је Лепир за Новости.
Да разговор о социјалним политикама не занима Владу Републике Српске говори и иницијатива Тање Вукомановић и Бојана Кресојевића, посланика опозиционе Партије демократског прогреса у Народној скупштини Републике Српске. Њих двоје упутили су прошле седмице иницијативу за доношење Закона о финансијској подршци породицама са дјецом на коју Влада Републике Српске још увијек није реаговала. Они предлажу да финансијска подршка за прво дијете буде 4250 еура, за друго 5000 еура, за треће 19500 еура а за четврто и свако наредно 27000 еура. То је, кажу, почетна социјална мјера која би се морала почети примјењивати како би се смањио јаз социјалне и економске неједнакости.
– Има људи којима је потребна материјална подршка да би рађали и издржавали дјецу, али има и оних којима треба сигурност, стабилност и вјера да ће институције бринути о њиховој будућности. Људи одлазе јер не виде перспективу, а ми као институције имамо одговорност да ту перспективу створимо – каже нам Вукомановић.
Нажалост, владајућа већина није имала слуха за ову тему, оцјењује наша суговорница. На скупштинском колегијуму већина је одбила њихов приједлог да се резолуција о опстанку разматра, показујући да не жели да отвори озбиљан дијалог о овом питању.
Нагазна мина за Црну Гору – Резолуција о геноциду у Сребреници
– Читаве општине и села су већ одавно пуста, а школе се затварају, јер више нема ко да у њих иде. Ако узмемо у обзир колико наших људи стварно живи и ради ван Републике Српске, а и даље су пријављени овдје, мислим да би нас шокирала стварна бројка колико нас заиста преноћи у Републици Српској. И управо је то кључ. Немамо довољно бриге владе за оне који остају овдје, за породице које покушавају да опстану и одгоје дјецу. Имамо негативан природни прираштај већ више од 20 година, а у посљедњих десет година, према процјенама демографа, Република Српска је изгубила 170.000 људи, што је број становника раван величини града Бањалуке. У 2023. години рођено је 9.309 дјеце, а умрло преко 13.500 људи. То су подаци који не остављају простор за чекање или политиканство, већ захтијевају хитно дјеловање – говори нам Вукомановић.
Ова тема мора постати питање националног интереса, каже наша саговорница. Ако се овим политичари не буду бавили сада и одмах, врло брзо неће имати с ким да граде ни економију, ни образовање, ни друштво, упозорава Вукомановић.
Иако усваја ребалансе буџета који потврђују да је потрошња становништва усљед енормног раста цијена све већа, Влада Републике Српске не може се похвалити прогресивним мјерама вођења социјалне политике: ни мјерама сузбијања сиромаштва, ни мјерама подршке другом становништву, а ни пронаталитетним мјерама. Но, прича о угроженом опстанку српског народа у Босни и Херцеговини ипак је на дневном реду владајуће гарнитуре.
Овог пута српски народ у БиХ угрожавају мигранти. У декларацији коју предлаже Милорад Додик, предсједник РС, тврди се да би реализација настањивања миграната на територији РС и БиХ представљала директно кршење уставног поретка, озбиљно нарушавање безбједности грађана, те покушај демографске и културне трансформације простора Босне и Херцеговине а тиме и Републике Српске. Посебно се наглашава да би насељавање лица из ратних зона, економски и социјално угрожених подручја, међу којима постоје изражени анимозитети и непријатељства, представљало дугорочан безбједносни ризик за локално становништво. О томе ће, умјесто о социјалним програмима и мјерама, расправљати Народна скупштина РС на првом сљедећем засједању заказаном за 1. јул.
Извор: Портал Новости
