Vekovima su iskonski interesi SAD, za vreme Prvog, Drugog i Hladnog rata, bili u vezi odnosa između Nemačke i Rusije, zato jer bi ujedinjeni bili jedina sila koja bi bila pretnja za nas i moramo biti sigurni da do toga neće doći.
Čikaški savet za globalne poslove i osnivač i izvršni direktor Stratfora Džordž Fridman diskutuju o novoj krizi u Evropi.
Evropa ima inherentne žarišne tačke koje tinjaju ispod površine koje su predodređene da ponovo izbiju, uključujući pola tuceta lokacija, pogranična područja i kulturnu dinamiku koji imaju potencijal da preokrenu Evropu kakvu poznajemo, kaže Fridman. On identifikuje žarišta i raspravlja o tome kako se možemo pripremiti.
Prenosimo delove njegovog izlaganja:
Ni jedno mesto na svetu nije dugo u miru, čak ni SAD, uvek smo u ratovima. Evropa neće, pretpostavljam, da se okrene tridesetima, ali će da se okrene prema čovečanstvu. Imaće ratove i mirne periode, živeće svoje živote. Neće biti 100 miliona mrtvih, ali ideja o „evropskoj izuzetnosti“ će, mislim, biti prva žrtva. Biće sukoba…bio je konflikt u Jugoslaviji i sigurno je sada u Ukrajini.
A povodom odnosa prema SAD-u, mi više nemamo odnose sa „Evropom“. Mi imamo odnose sa Rumunijom, sa Francuskom, nema „Evrope“ sa kojom SAD imaju odnose.
Vekovima su iskonski interesi SAD, za vreme Prvog, Drugog i Hladnog rata, bili u vezi odnosa između Nemačke i Rusije, zato jer bi ujedinjeni bili jedina sila koja bi bila pretnja za nas i moramo biti sigurni da do toga neće doći.
Ako ste Ukrajinac onda vam je životno važno da nađete nekoga ko bi vam jedino mmogao pomoži, a to su SAD. Prošle nedelje je Ukrajinu posetio komandant američkih snaga za Evropu, general Ben Hodžes. Saopštio je da ću uskoro u Ukrajinu i to zvanično, doći američki vojni savetnici, pre toga je bilo nezvanično. On je tamo, u stvari, delio američke medalje ukrajinskim vojnicima, iako se, po pravilima američke vojne službe, strancima ne dodeljuju medalje. Ali on je to uradio.
Zatim je otišao i u Pribaltiku saopštio da će SAD prednosno da isporučuju oružije, artiljeriju, i drugu opremu pribaltičkim državama, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj, što je veoma zanimljivo.
U svemu ovome SAD dejstvuju zaobilazeći NATO.
SAD su spremne da uspostave „sanitarni koridor“ oko Rusije. Rusija to zna. Rusija veruje da SAD nameravaju da podele Rusku Federaciju.
Tako da sam ja Ukrajinac, radio bih ono što sada rade: pokušavao bi u sve da uvučem SAD.
Pitanje koje je pred Rusima je da li ćeda zadrže tampon zonu koja je bar neutralna, ili će zapad da prodre toliko daleko u Ukrajinu da budu 100km od Staljingrada i 500km od Moskve?
Za Rusiju je status Ukrajine egzistencijalna pretnja. I Rusi ne mogu to tek tako da puste. Za SAD pitanje je, ako Ukrajina bude pod Rusijom, gde će da se zaustavi? Zbog toga je usledio da general Hodžes, koji je bio imenovan da bude kriv za sve ovo, govori o preraspoređivanju trupa u Rumuniji, Poljskoj, Bugarskoj i baltičkim državama. To je „Intermarijum“ od Crnog mora do Baltika, o čemu je sanjao Pilsudski, to je za SAD rešenje.
Nemačka tehnologija i njihov kapital i ruski prirodni resursi i radna snaga je jedina kombinacija koja je vekovima žestoko plašila SAD.
Dakle kako će se ovo odigrati?
Pa, SAD su već stavile karte na sto: to je linija od Baltika do Crnog Mora. Rusi su uvek imali karte na stolu: moraju da imaju bar neutralnu, a ne pro zapadnu Ukrajinu. Belarusija je drugo pitanje.
E sad, ko god može da mi kaže, šta će Nemci da urade, reći će mi narednih 20 godina istorije.
Enormno moćni ekonomski, geopolitički veoma krhki, Nemci nikad nisu u potpunosti znali kako da pomire to dvoje. To je bilo nemačko pitanje još od 1871.
Razmislite o nemačkom pitanju, jer se sada ponovo postavlja.
Snimak u celosti:
