U prvoj polovini 2022. najveći prilivi stranih investicija zabeleženi su iz Kine u iznosu od 491,5 miliona evra, iz EU 401 milion, iz SAD 56,7 miliona i iz Ruske Federacije 30,4 miliona evra Prema preliminarnim platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije (NBS) tokom prvih devet meseci 2022. priliv stranih direktnih investicija u Srbiji iznosio je 3,011 milijardi evra, što je neznatno više u poređenju sa istim periodom prethodne godine kada je u uloženo 3,002 milijarde evra.
„Važno je naglasiti da je posle privremenog usporavanja priliva stranih direktnih investicijama tokom marta i aprila, od maja nastavljen pozitivan trend iz rekordne 2021. Ovakva kretanja potvrđuju da je usporavanje priliva bilo privremeno i izazvano prvobitnim šokom nakon izbijanja sukoba u Ukrajini. I tokom ove godine strane investicije u Srbiji su proizvodno i geografski diverzifikovane, uglavnom u izvozno orijentisana preduzeća”, navode iz NBS.
Kada je reč o investicijama iz EU, Kine i Rusije, govorimo o najznačajnijim destinacijama iz kojih one dolaze. Konkretno, prema objavljenim podacima NBS Srbije, od 2010. do drugog tromesečja 2022. godine, priliv stranih direktnih investicija (SDI) iz Evropske unije iznosio je 19,204 milijarde evra, iz Kine (uključujući Hongkong, Tajvan i Makao) 3,281 milijardu, iz Ruske Federacije 2,473 milijarde i iz Sjedinjenih Američkih Država 733 miliona evra. Prošle godine prilivi SDI iz EU bili su 1,762 milijarde evra, iz Kine (uključujući Hongkong, Tajvan i Makao) 630,4 miliona, iz SAD 105,6 miliona i iz Ruske Federacije 39,9 miliona evra.
Podaci o prilivima SDI za 2022. po zemljama su raspoloživi zaključno sa drugim tromesečjem i u prvoj polovini 2022. najveći prilivi stranih investicija su zabeleženi iz Kine (uključujući Hongkong, Tajvan i Makao) u iznosu od 491,5 milina evra, iz EU u iznosu od 401 milion, iz SAD 56,7 miliona i iz Ruske Federacije 30,4 miliona evra.
„Imajući u vidu da je veliki deo SDI u Srbiji usmeren ka razmenljivim sektorima, najveći deo investicija iz ovih zemalja bio je usredsređen u izvozno orijentisana preduzeća, pre svega u prerađivačkoj industriji i saobraćaju. Takođe, jedan deo investicija iz Kine i Rusije bio je usmeren ka građevinarstvu, a iz EU u finansijski sektor”, navode iz NBS.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS, kaže da je Kina izbila na prvo mesto investitora i da ona pravi odskočnu dasku za dalje. Kina ima projekat „Pojas i put” koji je globalnog karaktera i gradi infrastrukturu koja treba da ga podrži.
„Pre nego što su zategnuti odnosi sa Zapadom, Kina je dosta investirala u Britaniji i Nemačkoj. Pošto Srbija nije članica EU, a imamo sporazume o slobodnoj trgovini sa EU i Rusijom i strateško partnerstvo sa Kinom počeli su da ulažu u Bor, Smederevo, Zrenjanin… Oni bi ulagali i u druge zemlje kada bi imali takav pristup kao kod nas. Kod nas su ugovori tajanstveni, dok je u Evropi to mnogo regulisanije”, napominje Stanić.
Naglašava da je EU i dalje glavni investitor ako se pogledaju poslednje tri godine oko 56 odsto svih investicija dolazi odatle. „Sjedinjene Američke Države su malo investirale kod nas s tim što treba imati u vidu da dosta njihovih ulaganja dolazi preko Holandije jer je tamo povoljnija poreska politika. Na primer NCR koji zapošljava nekoliko hiljada radnika je američka firma, ali se beleži kao holandska.
Ruske investicije uglavnom idu preko NIS-a. Postojala je neka priča o dolasku ruskog trgovinskog lanca ali je to stopirano. Poređenja radi ruske firme ovde zapošljavaju 2.000 radnika, a samo nemačke 40.000”, kaže Stanić.
Izvor: Politika
