Rusija je uvela spisak neprijateljskih zemalja (link) koji uključuje 56 zemalja i teritorija. Većinu zemalja čine visoko razvijene zemlje koje su članice EU i NATO i one koje sprovode neprijateljsku politiku protiv Rusije. Da je ekonomski rat počeo pre zvanične vojne pomoći Ukrajini na početku specijalne operacije ukazuje pad udela neprijateljskih zemalja u ukupnom robnom izvozu Rusije od 2014. godine. Tada je iznosio 69,1% a u 2021. pao je na 55,9%. Usled sankcija Rusiji na robni izvoz izvesno je da je njihov udeo u 2022. smanjen znatno ispod 50%.
U periodu od 2010. do 2021. izvoz Rusije povećan je za 24%. Pri tome je povećan u neprijateljske zemlje za samo 11,8% a u ostale zemlje za 114,4%. U ovom periodu od neprijateljskih zemalja pad nominalne vrednosti izvoza bio je samo u Holandiju, Italiju i u Japan dok je u UK (zlato) povećan čak za 129,7%. Među ostalim zemljama sa velikom vrednošću izvoz u Meksiko povećan je 11,8 puta, u Saudijsku Arabiju 6,4 puta, u UAE 5,7 puta a u Kinu 3,4 puta.
Udeo Kine u ukupnom izvozu Rusije povećan je sa 5% u 2010. na 14% u 2021. i verovatno je premašio 20% u 2022. Od 2014. do 2021. izvoz Rusije smanjen je za 1,1%. Pri tome je smanjen u neprijateljske zemlje za 7,8% dok je u ostale zemlje povećan za 63,3%. Nakon 2014. među neprijateljskim zemljama sa vrednošću izvoza većom od 10 milijardi dolara u 2021. izvoz je povećan u UK, SAD, Nemačku i u Poljsku. Izvoz u sve ostale zemlje kod kojih je izvoz bio veći od 1,9 milijardi dolara u 2021. je povećan a najviše u Vijetnam (3,5 puta), UAE (3,2 puta), Meksiko (2,5 puta) i Brazil (2,3 puta). Na osnovu mape neprijateljskih i ostalih zemalja, kao i geografske veličine Rusije lako je uočljivo da je nemoguće sankcijama potpuno sprečiti njen izvoz. On se može poskupeti, učiniti manje isplativim (zbog troškova osiguranja brodova…) ali ne i potpuno obustaviti.
Izvor: Makroekonomija
