Industrija igračaka svake godine izbacuje nove proizvode i reklamira ih na dečijim kanalima i po nekoliko desetina puta tokom dana. Kako odoleti kupovini najnovije popularne igračke? Kako „uzdržavanje“ od kupovine novih igračaka pomaže deci da razviju različite sposobnosti?
Kako je jedini posao deci da se igraju, tako su se oduvek smišljali načini kako i čime da se zabave. Tako su u Vavilonu, u 4. veku pre naše ere, deca posedovala nešto što podseća na današnji šah, u Egiptu kamene klikere, u Kini leteće a u Grčkoj jojo.
Pored ovog „posla“ – igre, učenje istraživanjem i kreiranje, je još jedan razlog zbog čega su deci potrebne igračke. Koliko je početkom prošlog veka dete bilo zauzeto, ne samo igrom već i pomaganjem roditeljima, toliko je novo doba donelo procvat industrije igračaka, a novi tipovi izlaze svake sezone. Kompanije koje proizvode igračke troše milijarde kako bi ubedile decu i roditelje da im je baš njihov proizvod neophodan.
„Posedovanje različitih igračaka je važno, jer svaka igračka razvija neku od dečijih sposobnosti“, kaže Erika Kard, psiholog, a prenosi „Jahu“. Smatra da bi trebalo početi rano sa igranjem ali na adekvatan način, kako bi se uz pomoć igračaka pomoglo detetu da razvije šest važnih sposobnosti kao što su kreativnost, komunikacija, pokret, logika, fina i krupna motorika.
Ukoliko je želja da se radi na detetovoj kreativnosti, najbolje igračke za to su bojice, tempere, flomasteri ili „uradi sam“ igre. Psiholog Kard misli da setove za crtanje mogu da koriste jako mala deca, koja za početak mogu crtati prstima. Nešto kasnije dete može da igra sa setovima „uradi sam“ kako bi stvaralo nove predmete i projekte. Igračke koje predstavljaju muzičke instrumente, kao i one za „igre pretvaranja/kobajagi igre“, (na primer dečiji set za doktora), pomoćiće detetu da poboljša komunikaciju, kao važnu socio-emocionalnu veštinu. „Ukoliko se deca igraju doktora, mogu da objasne šta rade, pa će reći – slušam lutkino srce“, daje primer Kard. Ukoliko dete ne voli lutke i figurice, razvoj komunikacije može teći i kroz društvene igre, poput „Čoveče, ne ljuti se“.
Deca vole i pokret, čini se kao da nikada nemaju mira. Kako bi se pokret u prostoru poboljšao, predlaže se preskakanje vijače ili stare igre lastišem. Naravno, postoje deca koja ne vole sport, pa je najbolje da pokret za njih bude igranje igračkama koje motivišu aktivnost. Sve vrste strateških igara, koje pomažu deci da shvate kako nešto radi i uvide odnos uzroka i posledice razvijaju logiku. Igranje sa klikerima je klasičan primer, jer deca mogu na različite načine slagati trase po kojima se vrte klikeri i osmišljavati nove putanje. Slaganje kocki, takođe pomaže razvoju logike, ali i razvoju mašte.
Deca bi trebalo da ovladaju i finom motorikom, koja će im kasnije pomoći pri pisanju. Sve igračke koje uključuju pritiskanje, grebanje, podizanje i uvrtanje su pravi izbor. Kako bi dete trebalo da razvija finu motoriku kao pripremu za pisanje u budućnosti, tako bi trebalo da se radi i na razvoju krupne motorike, koja je bitna za pokret kao što je penjanje, skakanje, trčanje. Najbolje je izabrati skejt, lopte, tramboline, ili za najmlađe, malene lutke na točkiće, koje se vuku kanapom.
Umesto kupovine nekoliko igračaka za svaku oblast razvoja, psiholog Erika Kard, predlaže da se kupi nekoliko za unapređivanje veštine koja su detetu potrebne. Odabrati kvalitetnije igračke koje će duže trajati i koje se mogu više koristiti.
Deca koja imaju previše igračaka obično nemaju priliku da razviju kreativnost i maštu, što je ključno u razvijanju sposobnosti rešavanja problema i razvoju mozga, smatraju stručnjaci. Premnogo igračaka u prostoriji, odvlači detetu pažnju, bez zadržavanja na jednoj. Koji je najbolji način da se odredi koliko je igračaka potrebno?
1. Da li dete ima dovoljno mesta da nakon završene igre ostavi svaku igračku na svoje mesto?
2. Da li su igračke raznolike i da li omogućavaju detetu da razvije igru koja je aktivna i kreativna?
U nekom trenutku deci će igračke postati dosadne. To nije znak da roditelj kupuje nove, već da usmere dete da igračke koje već ima, iskoristi na drugačiji način. Dosada je idealna prilika da roditelj podrži dete da počne da čita, izađe napolje ili da pomogne oko spremanja slatkiša, aktivnosti koje razvijaju detetove sposobnosti, a ne moraju da uključuju igračke.
Izvor: RT Balkan
