У организацији Српског покрета „Његош“ и Српске књижевне задруге, 3. децембра. 2024. године, одржан је научни скуп под називом: „Његош и просвећеност“.
Скуп је одржан у Свечаној сали Српске књижевне задруге и на њему су учествовали проучаваоци Његошевог дела из Србије, Црне Горе и Румуније: Радмило Маројевић, Драган Симеуновић, Синиша Јелушић, Часлав Копривица, Милош Ковић, Петр Јевремовић, Душко Бабић, Љубица Рајкић, Живојин Ракочевић, Милутин Мићовић, Веселин Матовић и Радомир Уљаревић.
У име домаћина, учеснике је поздравио Душко Бабић, управик Задруге, образложивши разлоге за организовање овог скупа.
У Његошевом песничком делу, као и у његовим државничким и пастирским пословима, важно место заузимају питања о просвети и просвећивању. У својим песмама, величао је просвећивање и учење као услов слободног и уљуђеног живљења. Тако у чувеној песми „Поздрав роду на ново љето“ цео народ позива на просвећивање, без чега нема „цвјетања народности“ и „живота душевног“, а нешто раније, у песми „Просвешченије“, каже: „Без теб човјек ничим / на чојка не личи / осим једним стасом / и тјелесним видом“. Сличне идеје о учењу и просвећивању уносиће и у своје спевове, градећи бесмртне ликове: Владике Данила, Теодосија Мркојевића, Игумана Стефана… Потребу просвећивања својих брђана често је истицао у преписци. Историја је утврдила његов велики допринос изграђивању државних и просветних институција у Црној Гори: на Цетињу је 1834. године основао прву основну школу са интернатом и прву штампарију…
Упоредо са величањем просвећивања и напредних идеја свог времена, неретко се супротстављао крутом, атеистичком просветитељству и на њему заснованој идеји прогреса. О томе најдиректније говори у писму књазу Милошу, где диже глас против Доситејевих просветитељских идеја, видећи у њима нешто ,,развратно“, уперено на ,,подруганије светиње славенске“ и додаје: ,,Ја просвешченије љубим, но оно просвешченије које је полезно нашему народу… којега је темељ благочестије“.
У 12 саопштења, Његошеве идеје о просвећености испитиване су из разних перспектива: поетичке, историјске, философске, религиозне, национално-идентитетске, педагошке, антрополошке…
На разне начине, свако из своје перспективе, говорници су апострофирали питање актуелности Његошевих просветитељских идеја у нашм времену.
Извор: Српска Књижевна Задруга
