Пише: Џо Лорија
Превод: Журнал
Као својеврсни опроштајни потез упућен долазећем америчком предсједнику Доналду Трампу и руском предсједнику Владимиру Путину, поражени Џо Бајден је изазвао Пентагон и угрозио европску и америчку безбједност одлуком, објављеном у недјељу, да дозволи Украјини да испаљује америчке ракете дугог домета на руску територију.
Само прије два мјесеца, у септембру, Бајден је попустио пред реалистима у Пентагону и супротставио се идеји да се Украјини дозволи да испаљује британске ракете дугог домета Storm Shadow дубоко у руску територију, из страха да би то могло довести до директног војног сукоба НАТО-а и Русије са свим што би из тога проистекло.
Руски председник Владимир Путин је тада упозорио да ће британски војници на терену у Украјини, који испаљују британске ракете на Русију уз геостратешку подршку Сједињених Држава, „значити да су НАТО земље — Сједињене Државе и европске земље — у рату са Русијом. А ако је то случај, онда ће, имајући у виду промјену у суштини сукоба, Русија донијети одговарајуће одлуке као одговор на пријетње које нам се постављају.“
Ово је било јасно упозорење да би британски и амерички циљеви могли бити погођени. Бајден је тада мудро одустао.
То је био други пут да је Бајден стао на страну Пентагона, супротстављајући се неоконзервативцима у својој администрацији, када је ријеч о избјегавању директног рата са Русијом. Први пут се то догодило у марту 2022. године, када је његов неоконзервативни државни секретар Ентони Блинкен искорачио из оквира, објавивши да ће САД дати чланици НАТО-а Пољској „зелено свјетло“ да пошаље ловце Миг-29 у Украјину како би спровела зону забране лета против руских авиона.
Чланови Конгреса и медији су затим извршили притисак на Бајдена да одобри ову акцију, све док се нису умјешале разборитије главе из америчког Министарства одбране, највећег извозника насиља у историји, и зауставиле је.
На крају, Бајден је стао на страну Пентагона и није могао бити јаснији у објашњењу зашто. Он се успротивио НАТО зони забране лета изнад Украјине која би се супротставила руским авионима, рекавши: „То се зове Трећи свјетски рат, у реду? Да будемо начисто, људи. Нећемо водити трећи свјетски рат у Украјини.“
Амерички министар одбране Лојд Остин га је тада подржао, изјавивши:
„Предсједник Бајден је јасно рекао да амерички војници неће ратовати против Русије у Украјини, а ако успоставите зону забране лета, свакако ћете, да бисте је спровели, морати да се сукобите са руским авионима. А то би нас, поново, довело у рат са Русијом.“*
Али сада је Бајден промијенио своје раније разумне ставове и супротставља се Пентагону, коцкајући се да руска упозорења неће довести до нуклеарног конфликта.
Док у септембру није хтио да одобри чак ни британске ракетне нападе дугог домета на Русију, а камоли употребу америчких ракета *ATACMS*, у недјељу је дозволио коришћење *ATACMS*-а, ризикујући директну руску акцију против америчких мета.
Шта је промијенило Бајденово неконзистентно размишљање?
Недемократски демократски систем
Прво, недемократски изборни систем у САД дао је Бајдену ову прилику. Његова странка је изгубила на изборима 5. новембра, али иако је народ одбио Демократе у Бијелој кући, они остају на власти још 11 седмица – довољно времена да направе значајну штету и закомпликују посао долазећој администрацији коју су грађани изабрали. (У парламентарним системима нови премијер преузима дужност наредног дана и именује нови кабинет много прије избора).
Након што је једномандатни предсједник Џорџ Х. В. Буш изгубио од Била Клинтона на изборима 1992. године, Буш је искористио тих 11 седмица да изврши инвазију на Сомалију, остављајући Клинтону кризу у спољној политици која ће га оптеретити и одвратити пажњу од његове агенде.
Сада се дешава нешто слично. Бајден жели да поткопа Трампове напоре да оконча рат у Украјини. Инаугурациони потпредсједник је изнио идеју да Русија задржи територије које је освојила у замјену за мир.
Бајден је своје насљеђе ставио на коцку у Украјини. Учествовао је у пучу 2014. године, наводно у сумњивим активностима са својим сином, а потом и у провоцирању Русије да изврши инвазију 2022. године. Неразборито је вјеровао да ће успјети да сруши Путина економским, информативним и прокси копненим ратом.
Сва три циља су сада одлучно изгубљена док се САД — још увијек под Бајденом — припремају за завршницу. Бајдену је једини начин да сачува образ тај да Украјина поврати дио изгубљене територије тако што ће је замијенити за руску територију коју је заузела у Курску овог љета.
Због тога Бајден одобрава америчким војницима да управљају ATACMS ракетама са територије Украјине како би одбили руских 50.000 војника који покушавају да поврате ту руску територију. Дијелом те снаге, према ријечима портпарола Пентагона, јесте контингент од најмање 10.000 сјевернокорејских војника које је Москва позвала, те који дјелују легално на предратном руском тлу.
Ипак, присуство ових Сјевернокорејаца изазвало је хистерију у Бајденовој администрацији и медијима који је подржавају. *New York Times* је у недјељу извјестио:
„Званичници су рекли да је господина Бајдена на промјену одлуке дјеломично натјерала сама дрскост руске одлуке да пошаље сјевернокорејске трупе на украјинске линије. Такође је био под утицајем, кажу, забринутости да ће руска нападна снага моћи да савлада украјинске трупе у Курску ако им не буде дозвољено да се бране оружјем дугог домета.“*
Није да Бајден не зна за потенцијално тешке посљедице које безобзирно покреће. Већ је био упозорен поводом зоне забране лета и тада је изјавио: *„То се зове Трећи свјетски рат, у реду?“Потом га је Пентагон упозорио против дозволе за британске ракете, и у тој ситуацији се понио као одговоран државник.
Али сада, када је у питању његово драгоцјено насљеђе, изгледа да га ништа друго не занима. Одузет му је други мандат (вјероватно, како мисли, издајом унутар сопствене странке) и сада је спреман да ризикује НАТО-руски рат како би избјегао стигму потпуног пораза у Украјини.
Ово је оно што Бајден игнорише, према *Times*-у:
„Неки од Бајденових савјетника су се ухватили за недавно обавјештајно процјену САД која упозорава да би Путин могао да одговори на употребу *ATACMS* ракета дугог домета на руској територији тако што би наредио руској војсци или обавјештајним агенцијама да узврате, потенцијално са смртоносном силом, против САД и њених европских савезника.
Процјена упозорава на неколико могућих руских одговора, укључујући појачане акте подметања пожара и саботажа усмјерених на објекте у Европи, као и потенцијално смртоносне нападе на америчке и европске војне базе.“
Ко зна шта слиједи након тога.
Хвала ти, Џо.
Џо Лорија (Joe Lauria) је главни уредник *Consortium News*-а и бивши извјештач из Уједињених нација за *The Wall Street Journal*, *Boston Globe* и друге новине, укључујући *Montreal Gazette*, *London Daily Mail* и *The Star of Johannesburg*. Био је истраживачки новинар за *Sunday Times* у Лондону, финансијски извјештач за *Bloomberg News* и започео је професионалну каријеру као 19-годишњи дописник за *The New York Times*. Аутор је двије књиге: *A Political Odyssey* (са сенатором Мајком Гравелом, предговор Данијела Елсберга) и *How I Lost By Hillary Clinton* (предговор Џулијана Асанжа).
Извор: Consortiumnews
