U organizaciji Srpskog pokreta „Njegoš“ i Srpske književne zadruge, 3. decembra. 2024. godine, održan je naučni skup pod nazivom: „Njegoš i prosvećenost“.
Skup je održan u Svečanoj sali Srpske književne zadruge i na njemu su učestvovali proučavaoci Njegoševog dela iz Srbije, Crne Gore i Rumunije: Radmilo Marojević, Dragan Simeunović, Siniša Jelušić, Časlav Koprivica, Miloš Ković, Petr Jevremović, Duško Babić, Ljubica Rajkić, Živojin Rakočević, Milutin Mićović, Veselin Matović i Radomir Uljarević.
U ime domaćina, učesnike je pozdravio Duško Babić, upravik Zadruge, obrazloživši razloge za organizovanje ovog skupa.
U Njegoševom pesničkom delu, kao i u njegovim državničkim i pastirskim poslovima, važno mesto zauzimaju pitanja o prosveti i prosvećivanju. U svojim pesmama, veličao je prosvećivanje i učenje kao uslov slobodnog i uljuđenog življenja. Tako u čuvenoj pesmi „Pozdrav rodu na novo ljeto“ ceo narod poziva na prosvećivanje, bez čega nema „cvjetanja narodnosti“ i „života duševnog“, a nešto ranije, u pesmi „Prosveščenije“, kaže: „Bez teb čovjek ničim / na čojka ne liči / osim jednim stasom / i tjelesnim vidom“. Slične ideje o učenju i prosvećivanju unosiće i u svoje spevove, gradeći besmrtne likove: Vladike Danila, Teodosija Mrkojevića, Igumana Stefana… Potrebu prosvećivanja svojih brđana često je isticao u prepisci. Istorija je utvrdila njegov veliki doprinos izgrađivanju državnih i prosvetnih institucija u Crnoj Gori: na Cetinju je 1834. godine osnovao prvu osnovnu školu sa internatom i prvu štampariju…
Uporedo sa veličanjem prosvećivanja i naprednih ideja svog vremena, neretko se suprotstavljao krutom, ateističkom prosvetiteljstvu i na njemu zasnovanoj ideji progresa. O tome najdirektnije govori u pismu knjazu Milošu, gde diže glas protiv Dositejevih prosvetiteljskih ideja, videći u njima nešto ,,razvratno“, upereno na ,,podruganije svetinje slavenske“ i dodaje: ,,Ja prosveščenije ljubim, no ono prosveščenije koje je polezno našemu narodu… kojega je temelj blagočestije“.
U 12 saopštenja, Njegoševe ideje o prosvećenosti ispitivane su iz raznih perspektiva: poetičke, istorijske, filosofske, religiozne, nacionalno-identitetske, pedagoške, antropološke…
Na razne načine, svako iz svoje perspektive, govornici su apostrofirali pitanje aktuelnosti Njegoševih prosvetiteljskih ideja u našm vremenu.
Izvor: Srpska Književna Zadruga
