Пише: Драгутин Ненезић
Много догађаја се збило у ових пар месеци, као у оном лажном Лењиновом цитату. Трамп је инаугурисан и сместа је почео да ремети (што би наши стари рекли: disruption) међународни поредак: окончани су избори на Косову (скоро) и у Немачкој (скроз), рат у Украјини добија нову динамику, у Гази се завршило, а у Сирији је почело масовно страдање. Ван „високе“ политике, народни бунт на улицама Србије улази у пети месец. Читалац овог портала с правом може да се запита: где је ту Косово (и Метохија)? Мој одговор је: свуда, ако има памети.
Притом, поштовани читаоче, ни на Косову, а поготово на Северу, у том периоду не мањка занимљивости, а да се не ради о изборима. Иако можда мање атрактивна, дешавања попут тога да судови на Северу, у којима сад суде искључиво Албанци, почињу да суде и комшијске спорове око међе, који се нису судили од 2022, или да „српски“ Електросевер искључује Србима струју због неплаћања – су, ако ништа друго, индикативна да се један (за Север нов) систем заиста заокружио и устоличио и на Северу.
Да ли ће све ово из првог пасуса утицати на ово из другог пасуса? Опет, хоће, ако има памети.
Кренимо редом, од Трампа, како и доликује, и занемаримо у овом тексту косовске изборе и Куртијеву правосудну сагу.
Па тако Трампов приступ рату у Украјини, о коме се Срби информишу из медија, будући да други извор немамо, садржи све елементе који постоје и на Косову: сукоб (различитог интензитета), деликатан однос силе и граница (у сваком смислу) и рудна богатства (која могу бити и прецењена). Оно што за Косово постоји, а за Украјину тренутно не, је резолуција СБ УН, као и међународно војно присуство са ослонцем на НАТО, али Трамп можда учини и да та разлика постане мања. Још једна могућа сличност је и у Трамповој најави да ће анексирати канадска језера, што некадашњем игроказу „Lake Trump“ на Газиводама даје нову димензију.
Драгутин Ненезић: О европском предлогу/споразуму – шта се (ни)је изгубило у преводу
Одговорна (бар према Србима на Косову и Метохији) државна политика би на ово одговорила разрадом и јавном проблематизацијом ових сличности, а у корист себе и народа за који би требало да се бори.
Уместо тога, у последњих два месеца, имамо низ бесрамних изјава о КиМ које не желим ни да цитирам, једну делимично добру изречену у сусрету са руским колегом (али пре фијаска са гласањем на ГС УН), и неусвајање громогласно најављиваних закона везаних за КиМ и после шест месеци, упркос огромном дневном реду последње седнице скупштине. А када се усвоји и оставка председника Владе, тада ће ти предлози закона и дефинитивно бити мртво слово на папиру.
Одговорна политика би такође покушала да одговори бар на следећа питања:
– Шта ће се десити ако се америчке снаге повуку са Косова, а шта ако их замене рецимо турске?
– Шире гледано, ако дође до промена унутар УН и НАТО, изазваних акцијама САД, каква ће бити судбина Косова, где свака од страна држи своје упориште у УН, односно у НАТО?
– Како ће се покушаји реформатирања безбедносне политике ЕУ одразити на Косово, а како на бриселске преговоре?
Коначно, одговорна политика би анализирала Трампов трансакциони приступ, који се прилично разликује од онога што ова власт под тим подразумева, и формулисала низ опција за решавање косовског питања, опет у интересу Срба на КиМ.
Драгутин Ненезић: О европском предлогу/споразуму – шта се (ни)је изгубило у преводу
Могуће да неко негде у државном апарату о томе и размишља, и да ће муњевито реаговати кад дође време, у ком случају се том неком унапред извињавам.
Исто тако, могуће је и да актуелна политичка криза у тој мери окупира власт, да она једноставно нема времена да се бави Косовом, што је грешка – јер српске политике нема без Косова. То се данас види и на улицама, где је Косово присутно пре свега у иконографији.
Какво год да буде решење актуелне политичке кризе, оно мора да укључи и Косово, иначе ће и то решење и онај ко га буде наметнуо бити осуђени на политичку пропаст, пре или касније – то је вечита ненаучена лекција српске политике.
На крају, неки читалац се може запитати: а шта ако нема памети? Онда следи још једна пропуштена шанса, ако имамо среће, или коначни слом, ако тако мора…
Извор: КоССев
