Половина становника Појаса Газе је на ивици глади, а текући рат у Судану могао би да изазове највећу кризу глади у свету икада, упозоравају Уједињене нације. Неухрањеност деце је „изнад најгорих пројекција”.
Глад се дешава кад нека земља има толико тешку несташицу хране да њеном становништву прети акутна неухрањеност, изгладнелост или смрт. Овај статус обично проглашавају Уједињене нације, понекад у сарадњи са владом дотичне земље, а често уз друге међународне организације за помоћ или хуманитарне агенције, пише ББЦ на српском. Глад се одређује уз помоћ УН скале (ИПЦ). Она рангира недостатак хране у земљи, односно њену несигурност према пет „фаза“ озбиљности, са глађу као петом и најгором.
Највећа криза у Гази и Судану
Према Уједињеним нацијама, глад је неизбежна у северној Гази, а могла би да се деси између марта и маја 2024. Године. Она долази после више месеци сукоба између Израела и Газе, након што је Хамас 7. октобра напао Израел.
У Гази гладује половина популације, око 1,1 милион људи, према класификацији УН скале (ИПЦ). У најгорем случају, читаву популацију Газе глад ће захватити до јула 2024. године. УН су саопштиле да Газа има „највећи проценат људи који се суочавају са високим степеном акутне несташице хране коју је иницијатива ИПЦ икад класификовала за било коју дату област или земљу“.
Званичници УН су такође упозорили да је текући сукоб у Судану гурнуо земљу у „једну од најгорих хуманитарних ноћних мора у скорашњој историји“, што би могло да изазове највећу кризу гладу на свету.
Према Светском програму за храну Уједињених нација (ВФП), скоро 18 милиона људи у Судану суочава се са акутном несташицом хране као последицом грађанског рата који је избио у априлу 2023. године.
Из Уницефа наводе да је неухрањеност међу малом децом „изнад најгорих пројекција“, као и да је дошло до епидемија колере, малих богиња и маларије.
Забрињавајуће и у другим земљама
Хуманитарна организација Акција против глади саопштила је да неколико других земаља такође има „веома забрињавајуће степене глади“. У њих спадају Авганистан, Демократска Република Конго, етиопски регион Тигреј, Пакистан, Сомалија, Сирија и Јемен. ВФП је у марту 2024. упозорио да је Хаити – који пролази кроз тешку политичку и економску кризу усред све горег насиља банди – на „ивици катастрофалне кризе глади“. Око 1,4 милиона људи је категорисано да су на ивици глади, са још три милиона на нивоу испод.
Узроци глади
Према ИПЦ-у, глад и екстремне кризе глади имају мноштво узрока – могу да их изазову човек, природа или комбинација та два фактора. Акција против глади је саопштила да су оружани сукоби „кључни узрок глади широм света“.
У Судану је велики проблем недовољна производња хране, што је изазвало високе цене. Такође, наводе да актуелни сукоб у Гази спречава да храна, гориво и вода од којих живот зависи уђу на ту територију.
Међународни комитет спаса истиче да суша и неуспели приноси, изазвани екстремним временским условима, као последицом климатских промена, доводе до широко распрострањених несташица хране, нарочито у Источној Африци. Ел Нињо – климатски образац који описује необично загревање водених површина у Пацифичком океану – већ се негативно одразио на снабдевање храном у југоисточној Азији и Латинској Америци.
Званична глад
Проглашавање глади не отвара могућност посебног финансирања. Међутим, оно често покрене велику међународну реакцију УН-а и светских влада, који могу да обезбеде снабдевање храном и издвоје хитна средства.
Неке хуманитарне агенције као што је ИРЦ пружају решења за неухрањеност. Оксфам је сарађивао са партнерима у Гази на слању ваучера и готовине за храну, као и хигијенске артикле. ВФП ради у Судану на обнови инфраструктуре, путева и школа. Има и мобилне тимове за брзу реакцију, који стижу до људи у забитим областима како би им испоручили храну и другу помоћ.
Многе агенције обично испоручују помоћ пре проглашавања глади, баш како би то избегли, обично кад је земља добила класификацију треће фазе или изнад ње.
Извор: Време
