Цетињске барикаде против црногорских грађана

Ако више од пола грађана ове државе Црне Горе (по свим анкетама овога свијета) сматра СПЦ (баш оваквом каква је сада) својом вјерском институцијом. И то ових садашњих грађана, а не неких из средњег вијека.

Ако највећи број грађана ЦГ језик којим говори зове српским, једноставно српским, не „црногорским“ без керефека од слова и гласова, не „српско-хрватским“.

Ако су прије и послије 1918. у свакој школи (од кад постоје школе) и граду (од кад се насеља зову градовима) Црне Горе на дан Светог Саве биле организоване свечане академије, и баш на тај дан дијељени ордени најзаслужнијим Црногорцима.

Ако „Желимо да црногорски митрополит зависи од пећког патријарха у Србији“ кажу Бечком двору заједно Петровићи и Радоњићи једну деценију пошто је укинута Пећка Патријаршија у доба тзв. самосталности Цркве на Цетињу 1779.г.

Ако су, по Његошевим ријечима „мишца и име црногорско, ускрснули са Косовске гробнице… ђе Обилић над сјенима влада“.

Петар II Петровић Његош, (Фото: Објектив)

Онда….

Ком окупатору господо стављате барикаде? Образ и част које и чије Црне Горе браните? Гдје су границе Црне Горе чија престоница треба да буде онакво Цетиње? На Барутани и Брајићима, или у херцеговачкој Пиви (а да, колико је Црна Гора дукљанска, толико је и Пива херцеговачка ), код немањићких Ступова или у Твртковом и Херцеговом Новом граду?

Цетиње је круна, само ако има живог тјемена на које ће оно стати. А ако од Цетиња одсијечете светосавски Острог, слава му и милост; светосавску Морачу и светосавску Савину, на коју памет и на чији мозак ћемо спустити ту круну?

Метал без крунисане главе више није круна, него старо гвожђе, без имало племенитости.

Милија Тодоровић