Уторак, 31 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

У Јадрану угрожено чак 36 врста морских паса и ража

Журнал
Published: 18. јул, 2023.
Share
Илустрација (Фото: pixabay)
SHARE

У Јадрану је од 54 врсте морских паса и ража њих чак 36 угрожено, упозорила је Свјетска организација за заштиту природе (WWФ), поводом Свјетског дана свјесности о морским псима.

Илустрација (Фото: pixabay)

Забрињава такође да популације морских паса и ража континуирано опадају, док се три врсте сматрају изумрлима.

Неке критично угрожене врсте, попут голуба ћукана и даље су без икаквих мјера заштите или управљања, а стално одлагање конкретних акција узрокује стални ризик за угрожене врсте, чиме се угрожава дугорочна одрживост рибарства и здравље морског екосистема, упозорила је WWФ Адриа.

Забрињава податак и по којем је у Средоземљу, који је дом највећем броју угрожених врста морских паса и ража на свијету, угрожено чак 58 одсто свих врста морских паса и ража. Средоземље се и најбрже загријава, па се опасност од изумирања тих морских животиња додатно повећава.

Иако су, кажу, морски пси често представљени као опасни предатори, посебне током љетње сезоне, они су заправо у великој опасности, а у прегрејаном Средоземном мору, улога морских паса и ража кључна је и незамјењива.

Важност морских паса и ража у Средоземном мору вишеструка је. Неке врсте ража дјелују као инжењери станишта, јер током пливања својим перајима подижу пијесак са дна, чиме стварају микро станишта за остале мање морске организме и помажу им да пронађу храну.

Друге врсте преносе хранљиве материје из једног морског слоја у други, чиме повећавају богатство живота у мору, док неке врсте директно утичу на ублажавање посљедица климатске кризе, слажући угљеник у својим организмима, поручује Патрик Крстинић из WWФ Адрије.

Из WWФ Адрије истичу како недавне обавезујуће одлуке Свјетске организације за пољопривреду УН-а буде наду у очување морских екосистема, али медитеранске земље морају да преузму водећу улогу у управљању рибарством.

При томе је, кажу, потребно додијелити одговарајуће ресурсе за управљање рибарством, осигурати стално прикупљање података и праћење стања угрожених врста и укључити све заинтересоване стране, посебно рибаре, у формирање нових мјера управљања.

„Једино тако можемо заједно да очувамо важна станишта за морске псе и раже и осигурамо њихов опстанак“, поручују из WWФ Адрије.

Извор: rtcg.me

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Небојша Јеврић: Реквијем
Next Article Oтварање студентског парка у Подгорици

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Какве тајне крије чувена Шишкинова слика „Јутро у боровој шуми“

Слика „Јутро у боровој шуми“ једно је од најпознатијих дела чувеног руског сликара Ивана Шишкина.…

By Журнал

Шест мјесеци после почетка рата, Вашингтон је покренуо кампању која је усмјерена на подривање ауторитета Зеленског

Украјинци у потпуности зависе од западне помоћи која се исцрпљује, док је за Русе ефекат…

By Журнал

Носталгија за свјетлошћу: Сунце се у најсрећнијим земљама свијета не подразумијева

Највећи „гушт" северњачке зиме није зима, него мрак. Ни не раздани се, а већ се…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Франц Кафка: Сто година самоће

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 4СТАВ

Црњански – зачетник разлаза српског књижевног језика и језика књижевности

By Журнал
МозаикНасловна 6Политика

Шта Црногорци у Ловћенцу очекују од новог црногорског председника

By Журнал
МозаикНасловна 1СТАВ

Да ли ће људождери појести сопствену државу?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?