Санкције против Москве довеле су до наглог јачања трговине у јуанима не само од стране Русије, већ и других земаља. Цена притискања Русије је виша него што Вашингтон мисли
Кинески утицај на руско тржиште управо је постао још интензивнији. По први пут у историји Московске берзе, јуан је од америчког долара преузео место валуте којом се највише тргује током једног месеца, са тржишним уделом који се приближује 40 одсто.
Колико год ово било значајно, уобичајено разумевање финансијског тржишта држи да све док Кина одбија да претвори јуан у потпуно конвертибилну валуту, он неће моћи да постане ривал долару или евру као глобална монета. Тешко је оспорити ову тврдњу, будући да подаци СВИФТ-а показују да је удео јуана у међународним плаћањима скромно растао почев од 2016. године, када је кинеска валута придружена корпи валута специјалних права вучења Међународног монетарног фонда.
Поглед изблиза на регионалну димензију интернационализације јуана, међутим, пружа сложенију слику. Као једна од последица кремаљског рата у Украјини и западних санкција против Русије, јуан се нагло нашао у позицији да постане доминантна регионална валута у северној Евроазији.
Нагло јачање јуана
Кретање валуте на руском тржишту пре него што је председник Владимир Путин наредио општу инвазију на свог суседа је доказ чињенице да тржишна логика углавном односи превагу у односу на геополитику – све до одређеног тренутка. Дедоларизација коју је после анексије Крима 2014. наредио Кремљ, и о којој се говорило на сва звона, није ишла глатко. Москва је охрабривала локалне компаније да користе рубљу или јуан када тргују са Кином, и 2017, након што је амерички Конгрес усвојио Акт о супротстављању америчким непријатељима путем санкција, руска централна банка је кренула у велико прилагођавање структуре својих девизних резерви. Она је пренела 15 одсто међународних средстава у јуан: што је било десетоструко увећање у односу на просечну позицију кинеске валуте у билансима стања било које светске централне банке.
Упркос овом настојању Кремља, мало руских компанија је желело да плаћа у неконвертибилном јуану. Узмимо као пример нафту и гас, које чине носећи стуб трговине између Москве и Пекинга. Неке велике компаније у државном власништву, као што је Росњефт ојл, пренеле су своје уговоре са Кином од „токсичног“ долара према евру. Многе руске енергетске компаније купују опрему у Кини, као што су машине за вађење нафте. Али чак и тада, биле су склоне да искажу само део вредности својих уговора у јуану: таман колико им је потребно да купе опрему. Остало је било плаћано у конвертибилним валутама изван Кине, најчешће у еврима.
Рат и санкције које су уследиле промениле су све. Руска зависност од јуана је нагло порасла. Удео руског извоза израженог у јуанима порастао је од 0.4 до 14 одсто у првих девет месеци 2022, према подацима Руске банке. Депоновање у јуанима постало је доступно у свим главним банкама, тако да је штедња руских домаћинстава у јуану скочила са нула на шест милијарди долара у истом периоду; то је 11 одсто девиза које су депоноване.
Као што је Александра Прокопенко, некадашњи саветник Руске банке, показала у свом истраживању за Карнегијеву фондацију за међународни мир, на Московској берзи је такође дошло до нагле потражње за јуаном, скочивши са три одсто пре рата на 33 одсто. Број дана када трговање јуаном на берзи превазилази обим трговине у доларима и еврима стално расте.
Огромне промене
Ове огромне промене могу бити објашњене не само ограниченим приступом долару и евру у Русији, што је последица санкција, већ и тектонским променама у географији руске трговине. Московски увоз са Запада је нагло пао због санкција, а санкције све више утичу и на руски извоз. Суочена са овим, Москва је била принуђена да преусмери већину спољне трговине према Кини, која је 2022. обухватила 40 одсто укупног руског увоза и 30 одсто извоза.
Трговинска зависност од Кине наставиће да расте ове као и наредних година, пошто ће руски извоз бити погођен западним ембаргом на сирову нафту и производе од нафте, ограничењима цене нафте и све већим ограничењима у другим секторима. Исто ће се десити и са увозом, пошто су САД и ЕУ преусмериле фокус своје политике санкција према имплементацији и обезбеђивању повиновања режиму санкција. Због брзог повећања удела и руског извоза у Кину и руског увоза из Кине, логично је за очекивати да ће руски финансијски систем проћи кроз брзу јуанизацију на државном, корпоративном и нивоу домаћинстава.
Испоставља се да чак и неконвертибилни јуан може да служи као регионална резервна валута за економију руске величине.
Неке друге државе на евроазијском копну, чија зависност од трговине са Кином расте, попут средњоазијских република или Пакистана, могле би постепено да прате овај тренд. Друге недемократске државе као што су Саудијска Арабија пажљиво посматрају руско искуство, и премда се и даље доминантно ослањају на долар, оне ће опрезно повећавати удео јуана, што одражава настојање да се осигурају против америчке злоупотребе глобалног финансијског система, али и све већу способност Кине да својим трговинским партнерима обезбеди већину добара која им је потребна, укључујући напредне технологије.
Геополитика неће, наравно, довести до скоре глобалне детронизације долара. Али би могла да води ка постепеном израстању регионалне финансијске архитектуре окупљене око јуана – и до даљег уситњавања глобалног финансијског система. Осим што ће прибавити Кини још једну алатку геоекономске моћи, овај тренд ће допринети даљем фрагментирању глобалне економије на блокове које предводи Пекинг, односно Вашингтон. То ће, напослетку, поткопати ефикасност западних санкција против ауторитарних режима, који све више своје везе са Кином доживљавају као контратежу америчкој присили.
Цена притискања Русије могла би бити виша него што Вашингтон мисли.
Превео Милош М. Милојевић/Нови Стандард
Извор Bloomberg
