1. У Кочевић, засеок у Ервенику у Далмацији, долазило се бијелим путем. Ту је живјела моја тетка, ћаћина рођена сестра, код које је он још педесетих прошлог вијека завршио четврти основне, јер се код ње имало шта јести. Тог љетног дана по Илиндану ’95. у Ервеник с Полаче возили смо се ладом мој ћаћа, брат од стрица и ја. Тетки је погинуо код Стрмице млађи син, наш нећак и брат. Бљештави бијели пут, голет Буковице, врућ август. Тијела није било, остаци су допремљени годинама касније и сахрањени у Батајници. Већ сутрадан су се као и ми, тетка и њени прикључили избјегличкој колони. Слике из Ервеника, неутјешна и скршена тетка, стопиле су се са сунцем избљеђелим сликама из колоне у којој сам на трактору са хиљадама осталих дошао у Србију, петнаестак дана након што сам био у Ервенику. Ти километри до Ервеника као да су се прибројили оном путу у колони.
2. Раних деведестих у Книну сам провирио у неку градску салу. Био је то скуп СПС – а, у посљедњим клупама прекаљени комесари и шпијуни, за говорницом млада нада, Бранко Радујко. Попут младог револуционара са само њему јасним замислима и виђењима, сретао сам га замотаног у шал на буровитим книнским улицама. Убрзо је отишао и сљедећи пут сам га видио у новинма или на телевизији, у Србији, у својству шефа канцеларије за КиМ, затим је постао и савјетник Бориса Тадића. Као кадар ”жутих” био је дугогодишњи директор Телекома. За такву перјаницу српске политике и привреде било би право чудо да није нашао мјесто у актуелном режиму. И, уздигао се опет Бране, као Феникс из пепела, што се каже, овог пута на мјесто директора Управе царина. Прије неки дан, у Врлици, у Далмацији за заслуге у обнови храма Радујка је одликовао Синод СПЦ. Вјероватно су узели у обзир и ”штецирање” из Книна.
3. У љетним мјесецима, медији у Србији кампањски буде емоцију у знак сјећања на Прогон. У задње вријеме глумци су као пророци овог савременог друштва, задужени да откривају суштину, гладијатори испразности на позорници чија свјетла пали само један мајстор. Можда је то тренд у којем би сви они жељели бити Зеленски, небитно, недавна изјава глумца Вука Костића да према Хрватима треба подићи зид, много више пута се понавља, него ли јој смисао и тежина дозвољава. То је парола, ко зна који по реду дериват. Још је бивши предсједник Србије Томислав Николић прозивао оне који искориштавају право да посједују хрватски пасош, у овом или оном облику, сам политички врх Србије шаље сличне поруке годинама. Мало подсјећа на оно ”изађите из институција”…или, ” не излазите на изборе”. У другачијим околностима, политичким, географским, али са истим исходом.
4. Свијет је окупиран концептом који у трајном судару са здравим разумом окреће људско друштво или бар онај дио којем припадамо, у супротном смјеру од оног за који смо усвојеном логиком спремни за суочавање. Код нас, на брдовитом Балкану мушкарци још не трче женске маратоне, нити силоватељи бораве у женским затворима.
Истина, звијезда филмова за одрасле декламује стихове српског светитеља и пјесника, онима који се одричу свега што представља тај пјесник и његово дјело, али ипак побједу у тој балканској верзији антилогике односи Предсједник Србије који је присвојио концесију на српске жртве и страдање. Од пребројавања јасеновачких жртава до обиљежавања годишњице прогона Срба из Хрватске. Вучићево обиљежавање Прогона, сваке године је прст у око здравој логици. Тачка. Доказ да се српска власт не може суочити са самом собом и узроцима који су Србе доселили под једну шљиву. Исти Вучић који је са Шешељом био Милошевићу оно што су данас Вучићу опозиционе назови патриотске снаге у српском парламенту, Јовановић, Милица заветница, Двери…И много више.
5. Поред пута на десетом километру од Книна према Сплиту, с лијеве стране некад је била гостиона. Бивши власници живе у Америци. Прошле године продали дом Јањевцу с Косова, који је од старе куће направио преноћиште и опет отворио кафану. Мјесто је омиљено свратиште локалним Србима и Хрватима. Некадашњи власници и даље лајкују слике родног краја и Динаре. Већина Срба у селу у којем истребљују дивљач ловци који одсједају у преноћишту и крстаре беспућем некадашње Крајине као на сафарију, са будном пажњом прате инвестиције новог власника. Све куће у селу је обновила Европска Унија. Вратила се тек неколицина. Избјегли становници углавном дођу љети. Махом подржавају или имају позитивно мишљење о Вучићу. О својој судбини, избјеглиштву, имају мутну слику, као о имовини СПЦ у Сјеверној Македонији или о Србима јужно од Ибра.
Александар Тутуш
Извор: Политички.рс
